Esperanto/Lekcija 11

Glagoli

Esperantski glagoli imaju ova vremena: prezent, perfekt, futur, imperativ, kondicional, glagolske pridjeve te naravno neodređeni glagolski oblik infinitiv. Glagol, kroz konjugaciju, ne mijenja svoje nastavke pa je potrebno ispred glagola pisati zamjenicu.

Infinitiv

Infinitiv svakog glagola završava sufiksom -i npr. esti biti; helpi pomoći...

Prezent

Prezent je sadašnje vrijeme koje se u Esperantu tvori tako da se glagolu, koji je u infinitivu, odbaci nastavak -i te doda nastavak -as, npr. esti - est + -as = estas (npr. mi estas ja sam/jesam).

Perfekt

Perfekt je prošlo vrijeme koje se u Esperantu tvori tako da se glagolu, koji je u infinitivu, odbaci nastavak -i te doda nastavak is, npr. esti - est + -is = estis (npr. mi estis ja sam/jesam bio).

Futur

Futur je buduće vrijeme koje se u Esperantu tvori tako da se glagolu, koji je u infinitivu, odbaci nastavak -i te doda nastavak os, npr. esti - est + -os = estos (npr. mi estos ja ću biti).

Imperativ

Imperativ je zapovijedni glagolski oblik koji se u Esperantu tvori tako da se glagolu, koji je u infinitivu, odbaci nastavak -i te doda nastavak u, npr. esti - est + -u = estu (npr. vi estu (ti) radi/(vi) radite).

Kondicional

(Kod prevođenja na hrvatski jezik, moguće je prevesti kondicionalom 1. ili kondicionalom 2.) Kondicional je pogodbeni glagolski način koji se u Esperantu tvori tako da se glagolu, koji je u infinitivu, odbaci nastavak -i te doda nastavak us, npr. esti - est + -us = estus (npr. mi estus ja bih bio/bio bih bio).

Glagolski pridjevi

Glagolski pridjevi mogu biti:

aktivni: sadašnji, prošli i budući

pasivni: sadašnji, prošli i budući

Glagolski pridjevi aktivni

Sadašnji

Tvori se tako da se uzme prezent glagola esti, a iza njega mora slijediti glagolski pridjev koji se tvori tako da se glagolu, koji je u infinitivu, odbaci nastavak -i te doda nastavak -anta, (npr. mi estas helpanta)

Prošli

Tvori se tako da se uzme prezent glagola esti, a iza njega mora slijediti glagolski pridjev koji se tvori tako da se glagolu, koji je u infinitivu, odbaci nastavak -i te doda nastavak -inta, (npr. mi estas helpinta)

Budući

Tvori se tako da se uzme prezent glagola esti, a iza njega mora slijediti glagolski pridjev koji se tvori tako da se glagolu, koji je u infinitivu, odbaci nastavak -i te doda nastavak -onta, (npr. mi estas helponta)

Glagolski pridjev pasivni

Sadašnji

Tvori se tako da se uzme prezent glagola esti, a iza njega mora slijediti glagolski pridjev koji se tvori tako da se glagolu, koji je u infinitivu, odbaci nastavak -i te doda nastavak -ata, (npr. mi estas helpata)

Prošli

Tvori se tako da se uzme prezent glagola esti, a iza njega mora slijediti glagolski pridjev koji se tvori tako da se glagolu, koji je u infinitivu, odbaci nastavak -i te doda nastavak -ita, (npr. mi estas helpita)

Budući

Tvori se tako da se uzme prezent glagola esti, a iza njega mora slijediti glagolski pridjev koji se tvori tako da se glagolu, koji je u infinitivu, odbaci nastavak -i te doda nastavak -ota, (npr. mi estas helpota)

Imenice

Sve imenice završavaju nastavkom -o. U Esperantu postoje dva padeža i dva broja. Padeži su nominativ i akuzativ, a brojevi jednina i množina. Nominativ jednine, dakako, završava nastavkom -o, a akuzativ jednine završava nastavkom -n (npr. N. avo; A. avon). Nominativ množine se tvori tako da se imenici doda nastavak -j, a akuzativ da se imenici doda nastavak -jn (npr. N. mn. avoj; A. mn. avojn).

Član

U Esperantu postoji samo određeni član koji se ne mijenja niti u množini niti u jednini (la).

Pridjevi

Svi pridjevi završavaju nastavkom -a. Kada stoje uz imenicu, slažu se s njom broju i padežu (Točno je reći bona avino; bonan avinon; bonaj avinoj; bonajn avinojn, a netočno bonaj avino).

Zamjenice

Osobne zamjenice: mi, vi, ŝi, li, ĝi = ja, ti, on, ona, ono; ni, vi, ili = mi, vi, oni

Posvojne zamjenice: (nastaju dodavanjem nastavka -a osobnim zamjenicama, npr. mia, via, = moj, tvoj...)

Povratak na početak.