Esperanto/Dodatak F

Ispod se nalazi sažetak Esperantske gramatike

Osobne zamjenice

ja     mi
ti     vi
on     li
ona    ŝi
ono    ĝi
mi     ni
vi     vi
oni   ili

Zamjenice mogu zauzeti mjesto objekta tako što ih prebaciš u akuzativ i dodaš nastavak n. pr. "Li vidas min" - "On vidi mene"
Za posjedovanje ("moje", "tvoje", "njegovo"...) Dodaš a na kraju imenice pr. "Mia domo" - "Moj dom"
Za množinu dodaš standardno j. "Miaj domoj" - "Moji domovi"
Također ih smiješ prebaciti u akuzativ pr. "Li malamis mian katon" - "Mrzio je moju mačku".

Brojevi

nula        nul
jedan       unu
dva         du
tri         tri
četiri      kvar
pet         kvin
šest        ses
sedam       sep
osam        ok
devet       naŭ
deset       dek
sto         cent
tisuću      mil

Ostali se brojevi slažu po jednostavnom postupku slaganja:

909       naǔcent naǔ
12        dek du
40        kvardek
1984      mil naǔcent okdek kvar

Imenice & Pridjevi

Sve riječi koje završavaju na o, oj, on or ojn su imenice. Sve riječi koje završavaju na a, aj, an or ajn su pridjevi.

Množina, Objekt

Riječi koje završavaju na -j su u množini. Riječi koje završavaju na -n su objekti (u akuzativu). Riječi koje završavaju na -jn su objekti u množini.

Kao i u hrvatskom jeziku, pridjevi i njihove imenice moraju imati isti završetak, stoga se završetci moraju slagati "bona homo" -> "bonan homon" -> "bonaj homoj" -> "bonajn homojn"; nikako ne "bona homoj".

Glagoli

Infinitiv i vremena

Svi glagoli su pravilni sa samo jednom vrstom infinitiva. Infinitivi završavaju na i. Tri vremena: perfekt, prezent i futur (prošlo, sadašnje i buduće) se tvore dodavanjem is (za prošlo), as (za sadašnje) i os (za buduće) nakon što maknemo i.

Participi

Participi su pridjevi napravljeni od glagola. Postoje dvije vrste: aktivni i pasivni.

Aktivni

estas skribinta    je pisao
estas skribanta    piše
estas skribonta    pisat će
skribanto          pisac

Pasivni

estas skribita     je bio napisan
estas skribata     sada se piše
estas skribota     biti će napisan

Imperativ

Imperativ se dobiva uklanjanjem infinitivnog nastavka i dodavanjem u.

skribu             piši
iru                idi
faru ĝin!          učini to

Kondicional

Kondicional ili pogodbeni oblik dobiva se uklanjanjem infinitvnog nastavka i dodavanjem us.

vi farus           ti(vi) bi radio
mi povus           ja bih mogao
ni manĝus          mi bismo jeli