Anime prica

LJUBAVNA ZAPLETENOST 1 DEO

Autor: Tatjana Tasha Markovic Potpisana na srcu tvom. Tragovi ostaju... 🐾 👣

Neovlaštena upotreba / ili kopiranje tekstova bez pozivanja na izvornik smatrat će se kršenjem autorskih prava i podložno je pravnom postupku.

Uvod: Ljubavna zapletenost je prica o nekoliko srednjoskolaca koji pohadaju isti razred u Parizu, internatu zvanom SCHOOL-404. Na samom pocetku skolske godine neki ucenici ce ostvariti hemiju vec od prvog susreta dok ce neki od ucenika skole 404 od samog starta osecati veliku odbojnost. Upoznajte mlade buntovnike koji ce mrsiti konce i razmrsavati. Druzina koja ce biti puna ljubavi, sukoba, netrpljivosti, neraskidivog prijateljstva i zajednickih avantura. Svako novo poglavlje izlazi Utorkom i Subotom u 19h. Upoznajmo ih:

Yoca, Yoyo:Ucenik Yo vraca se iz Amerike i upisuje srednju skolu gde susrece svog nekadasnjeg druga, Dzondzicu zvanog Dzo koji je opstepoznati streber voljan da pomogne svima. Yo ne mari previse za skolu, ali i pored toga ima dobre ocene bez problema jer mu ucenje ne pada tesko, bistar je, elokventan; iako na isprva nepoznatom terenu, u srednjoj odmah privlaci paznju devojaka svojim fizickim izgledom (visok oko 185 cm, atletske gradje, pravilnih crta lica i braon kose), a i drustvo ga voli, nije tipicna osoba sa novcem kakvu biste mozda ocekivali negde da sretnete, ne ponasa se bahato i razmazeno, prizeman je, druzeljubiv, harizmatican i duhovit, vole ga i profesori, ponekad nemire napravi, ali uglavnom smiruje situaciju u drustvu i skoli. Uspostavlja ponovnu konekciju sa Dzondzicom... gde njih dvojica krecu u nove zajednicke avanture.

Dzondzica: vukovac, upisao se u srednju sa najboljim ocenama u zeljenu skolu, strpljiv, smiren, svima izlazi u susret, drugima cesto pomaze oko skole, mirna osoba u skoli, van skole je sasvim druga i energicna osoba. Srednjeg rasta, smedje kose, prosecnog fizickog izgleda, nista impozantno cime bi ostavio utisak, nije toliko primetan u drustvu, lojalan prijatelj, uvek se drzi uz prijatelje. Ima mladju sestru. Van skolskih aktivnosti, njegovog povremenog pomaganja drugima u vezi skole, neki nisu ni sigurni koliko ga zapravo znaju.

Tashira, Tasha

jos jedna ucenica ove skole, obozava likovno kojem je posvecena, moze ceo dan da provede u crtanju nesvesna svoje okoline, na momente skroz tiha i neprimetna, ali zna i da pokaze neko svoje drugo lice onda kada je tako potrebno, tj. da pokaze zube i bori se za sebe i druge, zargonski receno. Vitkog stasa, smedje kose i ubitacnog pogleda. 😁 kasnije otkriva da poseduje i neke druge talente pored talenta za crtanje. Umereno druzeljubiva, u zavisnosti od svojih prioriteta (crtanje), zna ponekad da plane.

Mimi: izvrsna matematicarka, svi joj se obracaju oko zadataka iz matematike, odlican djak, takodje, svira violinu, crne duge kose, povremeno nosi naocare koje mrzi da nosi. Ponekad meditira ne bi li dovela sebe do nekog resenja. 😅

Marix:

Učenica prve godine u školi 404, dolazi iz jako kompleksne porodice pati od Anksioznosti i kompleksa nize vrednosti ,sto će je dovoditi u velike sukobe sa ostalim učenicima, utehu će potraziti medju učenicima prestupnicima, to ce je dovesti u svet korištenja zabranjenih supstanca i nezakonitog bavljenja onlyne pornografijom zvanom ONLYFANS. Zamrzeće učenicu u školi Tashu i to će je odvesti u veći psihički problem i preuzimanja jako loših odluka i namera.

Ivan, jos jedan ucenik 404. gimnazije koji pomaze svom ocu u slobodno vreme radeci u ocevoj knjizari, ne odvaja se od svog laptopa jer se bavi pisanjem knjige. Postaje najbolji prijatelj sa Tashom Kovachev jer, izmedju ostalog, dele strast prema pisanju i slicne poglede na svet. Odlikuje ga skromnost, uzoran i pazljiv ucenik

30/08/2021 SUBOTA-POLAZAK OD KUCE

👩Tashooo silazis li, trebamo krenuti na avion?

👩🏽‍🦱Silaaaaazim!

👩Pa dobro dete zelis li prvi dan propustiti avion i prvi dan skole? Zelim u Pariz, zelim u Pariz u internat a sada bi kasnila. Tasha: Gotova sam mama , gotova sam.

Usla je u auto, rekla majci da pojaca pesmu u autu i tako uzbudjena razmisljala je

👩‍🦱💭

Kako sam uzbudjena, jao Pariz moj grada snova jedva cekam Bozeeee, zar mi se ovo stvarno dogadja moracu sutra da se ustinem kada se probudim.

Mama:👱‍♀Yoyo budi oprezan kao i do sada , nemoj se ponasati nezrelo znas da sam u tebe bas polozila nade. Ne brini mama.

Razmisljao je: 🧑🏻‍🦱💭Hm, nova sredina svi stranci , ok upisao sam i sve to da li ce imati neko sa kim cu se konektovati... bolje da spavam. Zaspao je.

Otac:👱‍♂Mimi zar uvek moras da sve oboris! Uvek si trapava mozak ti je kao Ajnstajn , pokretljivost poput invalida bolje mi je sto ides bar da odmorim.

👧🏻Bas ce mi nedostajati , volim ih puno.

Mama i Tata:👩‍🦰👨Nas ponos, javljaj se svakog dana Sms-om, mejlom kako god si u prilici, zvacemo i mi tebe vazi ? Naravno ne brini te, jako ce te nedostajate ali videcemo se u Junu cas to proleti.

Standardni Dzonzica i njegove misli.

🧑‍💻Da prelistam koju knjigu i vidim sta imamo prvi dan.

🛻🚗🚙🚕4 Autimobila njihovih bliznjih kretali su se istim putem ka aerodromu za isti let.✈️

Molimo putnike da se ukrcaju uskoro polecemo, prva destinacija je Nemacka Keln , zatim Pariz. Tasho cuvaj se :*** Ne brini Mamicko sve pet znas me , malo vragolasta ali umem :* Cao mama, cao Tasho.

Dzondzice ljubimo te javi se cim stignes. Hocu ne brini te cujemo se odma.

Yoyo ajde , ako zatrebaju pare samo posalji poruku meni ili nasem licnom sekretaru. Imam dovoljno ne brini.

Vidi da nesto bude od tebe kada smo ti vec kao roditelji priustili za ovakvu priliku ! Polecemo...

Stjuardesa: Vezite vase pojase , iskljucite sve magnetske aparate. U slucaju nezgode... Svi su ostavili svoj prtljag , Tasha je zauzela sediste u sredini aviona, Yoyo je u prvoj klasi, Mimi u trecem redu Dzonzica zadnji red.

Ostavljaju svoje telefone na Avionski rezim , postavljaju svoje ranceve. Tasha se naslanja na sediste i pusta pesmu. Mimi drzi sliku roditelja, zagleda. Dzonzica cita. Yoyo igra PSP.

---

>

Dobro dosli na aerodrom Nemacka , nalazi te se u Kelnu. Salter: Tasha: Izvinite samo da pitam u koliko sati polazi let za Pariz? S obzirom na vremensku prognozu svi letovi su otkazani naredna tri dana. Tasha: STA? Yoyo: STA? Mimi: STA? Dzonzica: Yoyooooo jel si to tii ? Yoyo: Dzondzica??? Dzo: Da ja sam, pa otkud ti ? Yo: Upisao prvu srednje u Parizu, a ti ? Dz: Isto! Tasha: E, pa kada je tako onda da uzivam. Mimi: Tek tako si hladna ? Tasha: Hoce li promeniti letove ako budem topla? Mimi: Izvini , mislila sam. Yo: I vi ste na putu za Pariz ? Tasha: Da. Yo: Ako zelite ostanite sa nama. Tasha: Svejedno svakako sam tu. Yo: Hocemo jesti nesto jel ste gladni ? Tasha: Mogli bi smo. Dzo: Ajmo.

(Mimi stoji ukipljena.)

Tasha: Hoces li se pokrenuti? Mimi: Ali, ali... Tasha: Nema ali ionako si i ti sama, polazi.

Izvolite: Yo: Meni dajte jedan Big Hamburger sa salatom. Dzo: Meni panini , mini. Tasha: Coca_cola, Giros od zacina nista. Mimi: Jedan cips. Tasha: CIps ? Mimi: Ja nisam gladna. Tasha: Dacete i njoj isti meni kao sto sam ja narucila, hvala.

Tasha: Kakav je dalje plan ? Yo: Hotel ? Tasha: Moze, placamo svi po pola. Yo: Ja placam za sve! Tasha: Ne, ne imamo i prince po nesto ne bih htela hvala. Dzo: Ja nemam poneo sam samo za jelo. Yo: Ja placam za tebe , brate. Tasha: Eto tako cemo ti plati njemu , ja cu njoj. Kad smo dosli do njemu, njoj kako se zovete. Mimi: Ja sam Mimi. Dz: Dzondzica. Yo: Yoyo. Tasha: Tasha. Mimi: Da pitamo do tada nekog za hotel? Yo: Mimi imamo Gps. Mimi: Ja ne koristim mobimni(tehnologiju) sa internetom , Gps_om. Yo: Haha, babo. Tasha: Kvazimodo , izvini se. Kakav ti je to nacin da nekog prozivas? Yo: Samo sam onako rekao, smesno mi je bilo. Tasha: Smesno ?! Nije ti smesno sto si mamina karikatura, pas kad te pusta sa lanca jedes li iz plasticne ili limene posude? Mimi: Zasto Tasha prica o zivotinjama Dzondzica? Dzo: Prica kako voli jako pse. Mimi: Bas je fina devojka, ljudi koje vole zivotinje vole i ljude. (Tasha i Yo nastavljali su prozivanje dalje) Dzo: Dosta vas dvoje, hocemo li jesti ? Tasha: Citala sam horoskop, nista nisu rekli osim da ce imati mala nezgoda zbog merkura. (razmislja naglas.) Mimi: Ti verujes u horoskop? Tasha: Da, da necu mozda u brojeve, NiKolu Teslu, Ajnstajna? Yo: Polazimo, hotel nije daleko.

Stizu u hotel... u hotelu:

Yoyo: konacno smo stigli, mislio sam da nikada necemo stici. Dzo: Da (ravnodusno odgovori) Mimi: idem ja na recepciju da pitam za sebe da uzmem sobu. Tasha: Cekaj, bre, nemoj da se odvajas od nas. Mimi: Ali... rece zamuckujuci. Tasha: Nema ali, dosli smo svi zajedno, tako cemo i da pitamo. Mimi, nemajuci kud: Dobro... ali hocu odvojenu sobu. Na recepciji: Dobar dan, izvolite. Kako mogu da vam pomognem? – Dobar dan, svi uglas istovremeno uzvratise. Yoyo: Molim po jednu sobu za svakog od nas, odsescemo na dva ili tri dana. Dakle, cetiri sobe. Recepcionerka: Bojim se da to nije moguce, nemamo dostupne cetiri jednokrevetne sobe. Medjutim, imamo u ponudi cetvorokrevetne sobe i jednu jednokrevetnu i dvokrevetnu. Mimi: super, ja cu tu jednokrevetnu. Dzondzo: Kako hoces, Mimi. Tasha: Sta cete sami i razdvojeni na par dana, bolje da svi budemo u jednoj sobi, a i manji su troskovi. Podelicemo troskove. Dzondza: Jeste, u pravu si.

Yoyo: Mislio sam ja sve da platim, ali kako hocete, ako bas zelite... platite, nek plati svako za sebe. Mimi: Ali... Tasha, ja volim kada sam sama, a i mislila sam da malo meditiram pred polazak u skolu, a ne mogu da meditiram dok galamite. Tasha: Pusti meditaciju, to ces kasnije, zar ne bi volela da se druzis sa svima nama Mimi: Pa da, ali... Yoyo: Ali, ali... rece praveci grimase – odlucite se vise, koliko ovde vec stojimo. Dosad bih i platio, bio u sobi i zaspao. Mimi: ali... navikla sam da spavam sama. Moze, pristajem, da ne biste rekli da se izdvajam. Tasha: Odlucili smo ono sto je vec odluceno, jedna cetvorokrevetna soba. Yoyo, ti plati, a kad stignemo u sobu, podelicemo troskove, svako ce ti dati za sebe koliko treba. Yoyo: Okej, kako vi zapovedate, Tashiri. Tasha: Ajde, ajde, na recepciju...

Ulaze u sobu... Prostrana je, pomisli Mimi. Yoyo se odmah bacio na prvi krevet, opruzio, uzdahno, rekavsi – ah, krevet, i ubrzo i zaspao. Dzondza: Taman da se javim mami i tati, da se ne brinu, obecao sam... (Uzima telefon i poziva majku) Mimi je otisla do kupatila da opere ruke i da se presvuce da bi mogla malo da prilegne. Tasha je bacila pogled na Yoyu koji je vec bio zadremao, pomerila je svojom desnom rukom cuperak koji joj je stalno upadao u lice, i pomislila joj, bas je sladak dok spava... stavila slusalice, pustila svoju omiljenu muziku i legla na krevet naslonjena laktovima, licem ka krevetu i nogama u vazduhu koje je pomerala u ritmu muzike i svojih trenutnih misli, u tom polozaju, povremeno bi bacila pogled na Yoyu dok spava, i stalno bi joj se, tom prilikom, javljao onaj prvobitni osecaj slatkoce. Tasha: Mimi, izlazis li iz kupatila vise, nisi sama, iako znam da si rekla da hoces da budes sama. A i hocu i ja u kupatilo. Mimi: Trenutak, izlazim za par minuta. Za to vreme, Dzondza je zavrsio poziv, spremao se da nastavi sa citanjem knjige, pre toga je otvorio kesicu kikirikija da jede. Dzondza: Tasha, hoces? Tasha: Izvini, a sta je to? Dzondza: Pa kikiriki. Tasha: moze, samo da dezinfikujem ruke posto primadona jos ne izlazi iz kupatila. Dzondza: Moze U tom trenutku se otvorise vrata, Mimi je izasla i rekla: Slobodno je, moze da udje ko hoce. Tasha je otisla da opere ruke i pocela da gricka kikiriki sa Dzondzom. Tasha: A koja ti je to knjiga, sta citas? Dzondza: Orkanski visovi. Tasha: A, procitala sam to jos sa 12 godina. Dobra knjiga, svidece ti se. Dzondza: Znam, bas je dobra. Citam je sa uzivanjem. Mimi je u tim trenucima izvadila svoj smartfon i zagledala se u telefon. Dzondza je to primetio. Dzondza: Zar nisi rekla da nemas takav telefon. Mimi: Ne, vec samo da ne koristim GPS, internet i te stvari... niti ikome uopste dajem svoj telefon u ruke. Dzondza: Aha, pa dobro. Onda nisam dobro razumeo. Tasha: Ooo, Mimice, ipak nisi ko neka baba kao sto je Yoyo rekao

Mimi: Pa, nisam. Zar mi vec tepas. Dzondza: Sta fali tepanju, mene svi znaju ko Dzondzicu. Mimi: Ma nista, nego... ne znamo se jos. Dzondza (pogledavsi Yoyu koji je na boku spavao, njemu okrenutom ledjima): To ne sprecava Yoyu da lezerno spava u sobi punoj stranaca, a i... ima mene, nas dvojica se znamo. Pa ako zatreba, i od vas devojaka da ga branim. 😂 Tasha: A kako da ti ne tepam kad si sva tako mala i slatka. Dzondza: Samo naruci, Tashiri, koje tepanje, da joj tepamo ili da je utepamo. Tasha, i ti si slatka. Tasha: Cuti tu, Dzondzi, na kraju cemo tebe da utepamo nas dve. 😜 Mimi, imas li decka? Mimi: Ne, nemam, a ti? Tasha: Nemam ni ja. Dzondza: onda smo svi single posto ni ja nemam decka. Hahah, hocu reci, nemam devojku. Tasha: A Yoya? Dzonda: Za njega ne znam, videcemo kad se probudi. Nisam se odavno cuo i video sa njim. Mimi: Dobro, sad to.... odakle ste, imate li bracu, sestre? Dzondza, ja sam iz Artoridza, tacnije Ankoridz, Dzondzica Cardakovic/Chashiri. Aaa... imam sestru, ona je prvi srednje. Tasha: Ja imam dva brata, oni studiraju, ne zive sa nama. Inace, svi me znaju kao Tashu, ali se zovem Tashiri, Tashiri Anakord. Dzondza: Bond, James Bond, haha. Tasha: hahhah. Mimi se nasmesila na to i rekla: Pa... Mimi Domazet, imam mladju sestru. Dolazim iz Nortona. Tasha: Pa lepo, jos samo uspavanka nismo culi. Dzondza: Uspavanko je Ruthshild, verovatno si cula za tu porodicu, jako su ugledni. Mimi: Nisam cula, neinformisana sam. Tasha: znam ko su... da, cula sam. Dzondza nastavlja, ima starijeg brata koji zivi u Londonu, poslednji put kad smo se culi, znam da je imao devojku. Mimi promumla: 404.... Dzondza: Sta si rekla? Mimi: 404 Tasha: Ti vec u brojevima. Polako, cela skolska godina je pred nama. Mimi: Zasto ste se upisali bas u 404. gimnaziju? Tasha: Novina malo, ovo mi je cetvrta skola koju menjam. 😂 Dzondza: Cuo sam da je lakse upisati se na fakultet uz njihov nastavni program i plan rada, dobro rangirana skola, dobri profesori. Mimi: A kakav si djak? Dzondza: Odlican. A ti?

Mimi: Malo mi je falilo za odlican uspeh, vrlodobar. A ti, Tasha? Tasha: Vec ste poceli da smarate sa skolom, zivnite malo. Vrlodobar... 🙄 Mimi: Meni se prispavalo, mislila sam da igram sudoku, ali cu ipak da spavam, laku noc oboma. Tasha, Dzondza: Laku noc, lepo spavaj. Nesto kasnije... Tasha: vidi, oboje spavaju. Da smo u bajci Uspavana lepotica, kako bi ih probudio? Dzondza: Pa poljupcem, naravno. Tasha: Ali... sta ih budi? Dzondza: Pa poljubac, kao sto malopre rekoh. Tasha: Da, ali kakav poljubac. Poljubac prave ljubavi. Dzondza: Jeste, to. Tasha: Onda ih ne bi probudio. Dzondza: Mozda bih mogao tebe da probudim dok budna spavas. Tasha: Ajde, bezi tu. Ajmo i mi na spavanje. Laku noc, Dzondzi. Dzondza: Laku noc, Tashiri, lepo spavaj.

31/08/2021 Nedelja

Jutro... Budi ih Yoyin glas... Yoyo: Budite se, budjenjeeee. Mimi: Vec sam budna, sta je bilo. Dzondza, otvorivsi oci: Ne vici, brate. Yoya: Ajde, ustajanje svi. Tasha: Pusti me da spavam, mi tebe nismo budili. Yoya: Cuo sam se malopre sa majkom, za sat vremena nam stize auto koji ce nas odvesti u internat. Ne moramo da cekamo. Mimi: Super. Dzondza: Ahh, zar nije to moglo malo da saceka, tek sto smo stigli ovde. Yoyo: Ne, nije moglo. Odmoran sam i naspavan, mozemo odmah da krenemo, samo dok stigne auto. Tasha: Dobro, culi smo teee, a sada cuti, da dremnem barem jos deset min. ako ikako budem mogla. Yoya: Dobro, vase visocanstvo. Tasha: Da sam visocanstvo, ne bi me sad budio vec bi me pustio da se naspavam. Yoyo: Hahah, spavaj. Dzondza: Je li, brate, koliko ima da se nismo videli? Yoyo: Uhh, ne znam, sigurno vec jedno dve godine ima. Dzondza: Ala vreme leti... Yoyo: Tako je. Pa sta mi ti radis, jos nemas devojku? Sta ti radi malac? Dzondza: Nemam. A sestra, ona.. svako sa svojim drustvom, ja oko skole... i sa svojim drustvom. Dobro mi je Kristina. Ne stizemo da se ispricamo, skoro nismo seli i ispricali se, ja i ona. Yoyo: Bogami, ni ja i ti nismo skoro procaskali. Mimi: Spremna sam. Tise pricajte dok Tasha spava. Dzondza: Ok. (Yoyo je na to samo klimnuo glavom i izgovorio jedva cujno mhm)

Yoya: stigao je auto. Polazite. Ispred hotela: Yoyina majka otvara vrata automobila, izviruje iz automobila: Cao. Deco, ajde, ulazite. Vezite pojaseve. Yoyo: cao, mama. Ostali: cao, dobar dan. Nakon skoro sest sati voznje, stigli su do internata Yoyina majka: idem, budite pozdravljen. Yoyo, ako ti nesto zatreba, samo cimni mene ili tatu. I nemoj ponovo da upadas u nevolje. Yoya: Bez brige, nisam mali. Ok, necu. Otpozdravise svi Yoyinu majku. Mimi: Skola izgleda bas kao na slici sa sajta. Yoya: Oho, baba ide na sajtove. Upsi, izvini, necu vise. Dzondza ga je povukao za rukav, sapnuvsi mu: Nije ti to lepo. Tasha: Opet neotesanko... 🙄 Yoyo: Pasces ti na neotesanka. 😁 Tasha: Takvi ko ti no me interesa. Uostalom, zar nemas devojku? Yoyo: Devojka davno proslo vreme, ali imam simpatiju... nisi ti. Tasha: Nisam ni mislila da sam ja. 😌😤 Dzondza: Sve cool. Naoblacilo se nesto. Yoyo: Tasha nam razbolela vreme, zbog nje su nam nadosli mrki oblaci. 😂 Mimi: Jako duhovito. 😒 Tasha: Ne ide mu humor nesto. Yoyo: Ali ici ces mi ti. Ahahah, dobro, prestajem. Salimo se malo. 😂😂

Pri ulasku u zgradu, zatekli su policajca, pisalo mu je na reveru Eric, tako da nije morao ni da im se predstavlja, a Yoyi je odvec bio poznat. Eric policeman: Dobar dan, deco. Je li, ponovo skola. Vi ste novi neki, a. Yoyo, gde si. Ucenici (Yoyo, Tasha, Mimi i Dzondza) otpozdravise. Yoya: Koga ja to vidim, jesi mi dobar. Eric: Onoga koga uvek i vidis svake godine, mali. Sve po starom... Yoyo: Jos nije stigla beba? Eric: Sad ce, za nepuna dva meseca joj je termin. Mimi: Lepo, beba. Znate li mozda kako ce se zvati i pol? Eric: Zensko je. Zvace se Lorena. Mimi: Bas lepo ime. Eric: Da, to je ime moje babe. Obecao sam joj kao mali da cu jednom svom detetu dati ime po njoj. I, evo, jos malo, ako da Bog, bice... i beba i odrzano obecanje. Mimi: Bas lepo. Inace, ja sam Mimi, drago mi je. Eric: Eric, takodje Yoya: Da, da, pricao si mi za babu Lorenu. Ovo je moj drug Dzondza, a ovo madmoiselle Tasha. Tasha: Umem i sama da se predstavim, hvala. Tasha, drago mi je. Dzondza: Cardakovic, ili Dzondza.

Smestili su se svi u svoje sobe u internatu...

Na drugom spratu internata je bio zenski sektor, a na prvom, tj. u prizemlju odeljak sa decacima. 

Mimi, dok se raspakivala, izvadila je sliku na kojoj su bili njeni roditelji, zagledala se u sliku razmisljajuci da li da je stavi na natkaznu/nocni stocic ili vrati, vratila ju je. Tasha je odmah na stocic stavila svoj blok za crtanje osrednje velicine, prelistala ga i vratila na mesto. Lezale su obe, svaka u svom krevetu, da bi u jednom trenutku Tasha prekinula tisinu, uoceci/uocivsi zamisljenu i odsutnu Mimi. Tasha: O cemu razmisljas. Mimi: Pa... o prvom poljupcu. Tasha: Ahh, pa svi smo to imali/doziveli. Ja sam jos sa 14... Mimi: Jos se nisam poljubila, znas... na takav nacin, pitam se kakav li je osecaj poljubiti se tako. Tasha: Imas li simpatiju? Mimi: Ha... zasto svi morate to da me pitate. Tasha: Znaci, imas. Da necemo slucajno da te pitamo za Teslu, Ajnstajna i Aristotela, ima li sta lepse od ljubavi. (Nasmesila se, Mimi) Mimi: Ne, nemam, gresis. Tasha joj je prisla, njenom krevetu, i sela pored nje, i na sekundu ju je poljubila. Mimi je sirom otvoria oci, sa zabezeknutim izrazom lica. Mimi: Ne mogu da verujem... da si me poljubila. Poljubila si me. Tasha: Takva sam ti ja, uvek od mene ocekuj neocekivano. Mimi: Da, ali... stvarno nisam ocekivala ovo. Tasha: Sada znas kakav je osecaj, neces vise da se pitas kako je biti poljubljen. Mimi: Volis li ti devojke? Tasha: Volim, ali ne na taj nacin, blesice. Mimi: Dobro. Hahah, i dalje ne mogu da verujem da si me poljubila, rece, osmehnuvsi se naglas. Tasha: I, kakav je osecaj? Mimi: Pa... neocekivan, iznenadjena sam, sve se tako brzo odigralo. Tasha: Hoces da ponovimo? 😁 Salim se... Mimi: Ha...

Tasha: to ti je poljubac samo, najobicniji, bas kao i svaki drugi, dok ne naidje onaj pravi. Videces... i sama, da sam bila u pravu. Mimi: Ne znam, videcu kad se desi. Tasha: Nego... ja bih izasla malo, da prosetam, izvidim... Hoces sa mnom? Mimi: Meni se ne izlazi. Radije bih ostala nocas ovde, tek sto smo dosle. A i kako cemo... tu je Erik, ne mozemo izaci usred noci od njega. Tasha: Prepusti ti to meni. Nista, ako ti neces, blesice, ima ko hoce. Idem do momaka da ih pitam hoce li. Ajde, kreni barem sa mnom do njih, toliko mozes, taman da ih vidis malo. Mimi: Ne gledaju mi se, ali ajde... U tom momentu, Yo i Dzo su se prisecali zajednickih momenta, fudbala... sedeli zajedno na krevetu. Dzo: Brate, kako smo ih tad razvalili. Yo: Jeste, brate. Zeljan sam toga. Dzo: Mogli bismo odigrati koju utakmicu za koji dan cim nadjemo ekipu za igranje. Yo: Da, mogli bismo. Inace, htedoh da te pitam... (neko im je zakucao na vrata, prekinuvsi ga usred recenice) Ustao je Yo, otvorio vrata, i... ugledao je Tashu. Yo: Otkud ti? Tasha: Danas ste svi nesto iznenadjeni. Sa kreveta, Dzo je doviknuo: Cao, Tasha. Tasha: Cao, Dzondzice. Yo: Dzo, tu je i Mimi, nasa babica, hahah, oprosti. Dzo: Mimi, cao. Izvini, nisam te video. Mimi, koja je stajala iza Tashe, koji korak dalje, uzvrati: Cao, cao. Nema veze, nisi ni mogao da me vidis. Tasha: Yo, prekini sa tim vise. Yo: Samo malo... sta fali.

Mimi: Ne ljutim se, neka ga. Nisam baba. 😒 Tasha: Dosla sam da vas pitam hocete li sa mnom da prosetate malo po gradu. Mimi nece, tako da ce ona zagovarati Erika dok se mi iskrademo. Dzo: Ne mogu ni ja. Mislio sam da obnovim neko gradivo... Tasha: Dobro, kako hoces. Yo: Onda samo nas dvoje ostajemo mademoiselle. Mada, jos ti nisam rekao prihvatam li. Mimi: Tasha... Tasha: Hoces, neces, lepo reci. Necu da te molim. Idem sa vama ili bez vas. Molim, Mimi, reci. Mimi: Pa... ne znam kako cu, da ga zagovaram, ne mogu ja to. Ne znam da lazem... Yo doviknu: Ha, baba! Zanovetalo. Mimi: Dosadan si vise sa tim. Yo: Oki. Tasha: Nemam vremena sad za vase igrice, ako neces ni ti, idem sama. Naci cu vec nacin da izadjem

Dzo, dok je ustajao sa kreveta i prilazio vratima, doviknu: Ejjj, mogao bih ja... Tasha: Sta bi ti mogao? Dzo: Pa da zagovaram Erika dok ti prodjes, ili ti i Yo ako i on polazi sa tobom. Tasha: Eto, vidite. Ugledajte se malo na Dzoa, decko ima petlju. Ne boji se da proba. Yo: Krenucu ipak. Mimi: Dobro, ja vas ostavljam sad. Idem u svoju sobu. U stvari... idem i ja sa vama. Ma ne, javite mi da li ste uspeli. Znacu da niste ako se Tasha odmah vrati. Yo: Neodlucna. 🙄 Hoce-nece. Spustili su se njih troje polako do prizemlja, ugledali su Erika, naslonjenog na stub, zagledanog u daljinu, kako drzi cigaretu u ruci. Dzo: Ostanite tu, probacu nekako da ga sklonim odatle, pa vi prodjite. Tasha: Oki; Yo: Dobro. Dzo mu polako prilazi: Dobro vece, sta ima. Nov sam ovde. Erik: O, dobro vece. Da, secam se, Yoov prijatelj, je l' tako. Dzo: Da, tako je. Mislio sam da je ovde zabranjeno pusenje. Erik: Vece je, a i ko ce primetiti. Vidis i sam da sam ovde na izlazu, ni ne oseti se. Dzo: Jeste, u pravu ste... Za to vreme... Yo: Zasto mu toliko treba. Ma, to je moj Dzo, uspece da ga skloni odatle, ne sumnjam. Iako sam ja mogao lelo da ga pitam da nas propusti. Tasha: Mogao si... lepo kazes mogao si. Pusti sad sta si mogao. Cuti tu. Yo: Cutim, mademoiselle, sve mora da bude po vasoj volji, koliko vidim. Tasha: Nego sta. Tisina sad. Dzo i Erik...

Dzo: Znam da ce mozda zvucati pomalo neobicno i smesno, stavise. Erik: Reci samo, mladicu, kako bese ono ime, Dzordzi, Dzon... Dzondzi? Dzo: Dzondzica, ali me slobodno zovi Dzo. Erik: Dobro, Dzo, reci. Dugo sam ovde, retko sta mi i moze biti uistinu neobicno. Dzo: Nemam salvete, treba mi papir. Majka mi je poslala sad neku hranu, a zaboravila salvete da mi stavi. Ne znam koga da pitam, pa pomislih ma vas... Erik: Pa pitaj, trebaju ti salvete? Dzo: Pa da, ali, mislio sam... mozda da uzmem onaj papir za brisanje ruku iz toaleta, ako vi nemate. Erik: Ne znam imam li salvete, morao bih da vidim. Neces valjda taj papir da uzimas. Dzo: Pa nema mi druge, mora da se improvizuje malo, snalazljiv sam ja. Erik: Pa ako si tako naumio, idi i uzmi taj papir, iako bih proverio imam li salvete. Dzo: Da... ali tu ste mi vi potrebni, da mi otvorite to da bih ja mogao da uzmem papir, onoliko koliko mi je potrebno. Erik: Ahh, deca... ajde da ne komplikujemo. Kreni sa mnom do skolske kuhinje, trpezarije, trebalo bi da imaju salvete. Taman cu da ti pokazem gde se sta nalazi. Dzo: O, hvala vam. Da, u pravu ste, lakse je tako. Krenuli su... Tasha: Odlaze, ajmo. Yo: Krenimo. Rekao sam ti da ce uspeti. Ne znas ti jos njega. Tasha: Necemo o tome sad, ne znam ni tebe. Dobro je da je uspeo. Brzo su se iskrali i izasli iz kompleksa internata. Tasha: Ti si ovde stari, hoces li da mi pokazes mesto? Yo: Ne znam sta bih ti pokazao. Tasha: Mozda muzej neki? Yo: Daleko je, a i ne rade sad. Tasha: Ajde, idemo. Bas je lepa noc... Yo: Jeste, lepa kao ti. Tasha: hahah, nesto tacno i ti da kazes. Za to vreme... Mimi je razmisljala, setajuci se po sobi: nema ih jos, mora da su uspeli, idem do njihove sobe, da proverim. Pokucala je na vrata, Dzo je otvorio. Mimi: Dzo, jesu li izasli? Dzo: Jesu. Mimi: Sta radis? Dzo: Jedem neku pitu sa jabukama sto mi je mama spremila. Hahahah, da znas kako sam ga zeznuo. Mimi: Koga? Dzo: Pa Erika, odvratio sam mu paznju... da bi oni izasli. Udji da ti pricam, hoces pitu? Mimi: Neka, hvala. Nisam gladna. Znas li kad ce da se vrate? Dzo: Ne, ne znam. Nisu rekli. Ajde, udji, da ti ispricam. Taman da mi pravis malo drustvo dok ih cekamo. Mimi: Pa ne moram da ulazim da bi mi ispricao. Nema potrebe za tim. Dzo: Sta se plasis, necu te pojesti, udji slobodno. Mimi: Ne plasim se nego nema razloga da ulazim. Dzo: Pocecu da mislim da je Yo u pravu kad te babom naziva. Mimi: Nemoj i ti sad da pocinjes. Ajde, uci cu.

U medjuvremenu u parku... osvetljenom ulicnim svetiljkama. Tasha je sirom rasirila ruke, usmerila pogled nagore, uzdahnula i rekla: Ahh, sloboda. Yo ju je samo nemo posmatrao. Pocela je razdragano da skakuce i pevusi. Yo: Sta to radis, noc je. Tasha: Zar ne vidis, ili mozda treba da ti se crta, odbrusi mu. Yo: Vidim, vidim... ali, narod u ovo doba spava, ne mozes sad da pevas. Tasha: A gde to pise da je mogu sad, ko je to tako rekao. Odjednom si sad tako brizan? Yo: Pa... ne bi trebalo... Tasha ga prekinu usred recenice: Sta ne bi trebalo, a kad si ti mene onog jutra budio ko da je smak sveta. Zar da bude sve onako kako ti hoces? Yo: Nije kako ja hocu, red nalaze... Tasha: Pusti red, ne znam ni sto sam te povela da mi mracis tu. Idem ja... rece udaljavajuci se od njega brzim hodom. Yo: Ali, gde ces sad sama usred noci. Gde si krenula, vracaj se, rece prateci je u hodu. Tasha: Ma sta tebe briga gde cu, nisi mi mama. Da ni slucajno nisi krenuo za mnom. Yo: Opet izvoljevas, ti i tvoje bubice. Ko ce sa vama devojkama izaci na kraj. Tasha: A sad je problem i sto sam devojka, zar sam sugava zbog toga. Yo: A, ne... nisam tako mislio, ne izvrci sad. Tasha: Aaa, sad i izvrcem. Ajde, bezi, mici mi se sa ociju. Ma, svakako odlazim, a ti idi gde hoces. Yo: Ne budi svojeglava, vracaj se, nismo krenuli tuda. Tasha: Ne idi za mnom, nisi mi potreban, zivela sam i bez tebe. Yo: Da li ces znati sama da se vratis? Tasha: Nista se ti za mene ne brini... Samo idi, u stvari, idem ja, kao sto rekoh. Yo: Dobro, dobro, gospodjice, ironicno rece. Ne znam ni zasto sam sa tobom krenuo, pametno su postupili Mimi i Dzo sto su ostali. Tasha: Bye. Tvoje analize mi nisu potrebne. Mozes kod Mimo tako, ona je matematicarka, zna sa brojevima. Yo: Sad i nju spominjes. 🙄 Tasha: Mislila sam da volis da je spominjes, po ceo dan pricas za nju kako je baba. Yo: To je drugo...

Tasha: Ma... i ja sta tu vise sa tobom se raspravljam, odmahnu rukom, poceci sve vise da se udaljava od njega. Yo je stajao, par trenutaka je posmatrao kako se udaljava od njega, a onda se okrenuo i otisao u suprotnom smeru, ka internatu... mrmljajuci sam sa sobom. U internatu, na ulazu... Erik pospan sedi, Yo mu se javlja i prolazi: de si, odoh da spavam, mahnu mu. Erik, uzvrati rukom pozdrav: Mogao bih se zakleti da nisam primetio kad si izasao. Yo: Ali izasao sam... nije ni bitno kad, znas me... Eric: A, da. Pali, mali, na spavanje... pa se vidimo sutra. Taman da zapalim jos jednu do kraja smene. Ulazi u svoju sobu... i zatice Mimi i Dzoa, kako je usao, oboje su prekinuli trenutni razgovor i pogledali ga, Mimi ga je upitala: Gde je Tasha, zar nije sa tobom, ili je otisla vec u svoju/nasu sobu? Yo: Ma... pusti je, gora je od tebe, ko ce sa njom izaci na kraj. Mimi: A sta to meni fali, sto sam ja sad ispala losa tu. Dzo: Nemojte sad u ove kasne sate... Mimi nastavlja: Ne iskaljuj se sad na meni jer ti ne znas da se ponasas. Yo: Opa, jos jedna koja to kaze. Dzo: Pusti je, lezi... Mimi: I dalje mi nisi rekao gde je ona. Yo: Pa otkud ja znam gde je, otisla negde. Ostavila me u parku jos. Dzo: Pa sto si je ostavio samu? Mimi: Da, sto ste se razdvajali ako ste zajedno krenuli? Yo: Cujes li ti sta ti kazem, otisla je. Nisam ja taj koji se razdvajao. Mimi: Pa mora sigurno da si nesto skrivio, ne bi ona tek tako otisla, kako od mene ne ode... Yo: Ajde sad mene okrivite za sve ako cete se sad osecati bolje zbog toga. Dzo: Polako... Nije mala, vratice se sama. Ne dramite sad tu. Mimi: Ne dramim. Yo: Dramis. Mimi: Nemoj da mi protivrecis. Ako kazem da ne dramim, onda ne dramim. Dzo u medjuvremenu kolaci oci, uzdahnuvsi i odmahnuvsi glavom, stisnuvsi i usne pritom. Yo: Dobro, ne dramis... Mimi: Vidis, Dzo, misli da dramim, a sad mi kaze da ne dramim da bi mi ugodio, da se ne bi raspravljao sa mnom, pa nisam ja glupa... kao da ja uopste i zelim da se raspravljam. Idem, Dzo.

Yo: Idi, idi... idem i ja, da spavam. Dzo: Cao, Mimi, cujemo se sutra. Mimi: Vidimo se, laku noc. Laku noc i tebi, Yo, odvrati mu namrgodjenim pogledom. Mozda se dosad vratila i otisla u svoju sobu, nece sigurno ovde da dolazi kad si je iznervirao. Yo: Ali... ja nista nisam ni uradio. Mimi: Ti tako kazes... Idem. Yo: Idi. Mimi: Caooo. Yo: Cao, cao, samo idi. Mimi: Ne brini se, idem. Cao, Dzo, i laku noc ti zelim jos jednom, naspavaj se. Dzo: Laku noc. Hocu, ja bez problema zaspim. Izasla je i zatvorila vrata za sobom. Na putu do sobe, pitala se da li je Tasha mozda vec dosla. Usla je u sobu, upalila svetlo... Nikoga nije bilo. Uzdahnula je, pomislivsi: Nadam se da ce uskoro doci, trebalo je da razmenimo brojeve, ali ko bi se ovome nadao. Smotani Yoyo... uzela je da cita cekajuci Tashu da dodje. U drugoj sobi u medjuvremenu... Dzo: Pa sta je to bilo, reci mi sad kad je Mimi otisla. Yo: Ma, brate, otkud znam sta je bilo. Ko ce njoj ugoditi, hirovita mala, htela bi da se svet vrti oko nje. Dzo: Nisam stekao takav utisak o njoj, ne bih rekao da je takva. Pogresio si ti to nesto. Yo: Mislim da nisam pogresio. Prgava je. I stalno bi da bude po njenom. Ne zovem je dzabe mademoiselle. Dzo: Da ti se mozda ne svidja? Reci mi, drugovi smo... Yo: Ma kakvi, zar ona da mi se svidi. Jeste lepa i otresita, ali... nije to dovoljno. Dzo: Ako ti tako kazes. Ja bih sada spavao, vec je poprilicno kasno. Doci ce kad dodje... Yo: Izgubio sam pojam o vremenu, a i ispraznio mi se telefon. Koliko je sati. Dzo: cek, da vidim. Tacno... 02:32, brate, odavno je trebalo da spavam. Spavaj i ti. Yo: Sad cu i ja... samo da se presvucem za spavanje. Dzo: Dobro, legao sam... gasim svetlo. Imas svetlo od kupatila ako ti nesto treba, a i tu tvoju lampu na stocicu.

Yo: Dobro, vidim i ovako. Dzo se okrenuo i zaspao. Yo je prilegao, misli mu nisu dale mira, da li je dosla, pitao se... pomislio je, necu moci da spavam dok se ne uverim. Mozda je u pravu Mimi, mozda i jesam kriv, da joj nisam rekao da se stisa... otud je sve krenuo. Ali, kako sam mogao da predvidim njenu reakciju. Ahh, idem da vidim da li je stigla. Dok je Mimi citala, neko je zakucao na vrata, Mimi pomisli, ahh, to je Tasha, uzurbano pohita ka vratima, dok joj je proletela misao: Zasto kuca, pobogu... ali, mozda je izgubila kljuc negde ili ga nije ni ponela. Otvorila je vrata i ugledala Yoyu: A, to si ti, rekla je. Yo: Da, to sam ja. Da li je tu Tasha? Mimi: Ne, jos nije stigla, tvojom zaslugom. Da te pitam kad si vec tu, imas li njen broj mozda? Yo: Ne, otkud mi njen broj, ti bi trebalo da ga imas, cimerke ste. Mimi: Nemoj ponovo da pocinjes... i govoris sta bi trebalo da imam, tek sto smo dosle, raspakovale se, nije nam odmah ni palo na pamet to. A ti znas da ja ne koristim drustvene mreze... Yo: Da, baba. Mimi: A da je nemas mozda na Instagramu kad vec nemas njen broj? Yo: Ne, sta ce mi tamo. Mimi: Dobro... iako nije dobro to sto je nema. Yo: Ne brini se, vratice se. Mimi: Ne brinem se.

Yo: Samo sam rekao... idem ja. Laku noc, Mimi. I izvini za moje danasnje komentare upucene tebi. Mimi: Ma nista... ne smeta meni to. Navikla sam na takve likove poput tebe. Yo: Kakve li... ma, necu ni da pitam, vec je kasno. Laku noc. Mimi: Laku noc Mimi je pokusavala da se vrati citanju knjige, ali se stalno vracala mislima na Tashu, pitala se gde je ona i zasto dosad ne dolazi. Nadala se da je dobro. Yo, dok je isao ka sobi, pomislio je. Ma... ici cu da je potrazim, i krenuo ka izlazu. Erik ga je primetio, tiho rekao: Opet izlazis... na sta mu je Yo samo klimnuo glavom, da bi nakon nekoliko sekundi rekao: vracam se brzo. Vec zadremali Erik uzvrati: Dobro. Yo se uzurbano kretao, trazio ju je pogledom u noci osvetljenoj ulicnim svetlom, hodajuci po ulicama gde su on i Tasha prolazili, malo je poceo da ocajava sto ne moze da je pronadje, izrece naglas: Gde li je, pametnica. Pomisli, nema svrhe da je dozivam, samo cu probuditi narod i kao ludak ispasti. Da nije mozda u internatu svratila kod nekog, ko ce ga znati.

U medjuvremenu, u noci, Tasha je besciljno lutala, pitala se, kako je mogla da se zagubi, gde joj je pamet bila. Sto nisam gledala put kojim smo isli, svadjala se sama sa sobom, u sta si gledala, u njega si gledala umesto u put. Kreten, sve mu smeta. Da sam sama krenula, ovo se sigurno nikad ne bi desilo... Yo je vec odustao od trazenja nje i krenuo da se vraca ka internatu. Dok se Tasha u jednom trenutku, nesto kasnije, dosetila: pa ja imam telefon, a telefon ima navigaciju, GPS. Kako se pre nisam toga setila, pomislila je. Jutro... Dzo ustaje i proteze se, zatice budnog Yoyu: Dobro jutro, Yo. Yo: Dobro jutro. Dzo: Znam da nisi spavao... jer, nisam ni ja uspeo da zaspim. Samo sam malo dremnuo. Yo: Idem do kupatila da se obrijem. Dzo: Dobro, posle cu ja... Mimi je iscitavala poslednje stranice knjige: Ahh, jutro je, moram sada u skolu, a tako bih spavala... Nema je jos. Da se polako spremim za nastavu, proci ce i ovaj dan, pa cu posle da spavam, prodje joj kroz glavu. Ucionica: Mimi ulazi u ucionicu, tu su vec bili YoYo i Dzo, Yo u srednjem redu skroz pozadi, a Dzo u drugoj klupi u tom istom redu. Sela je u trecu klupu, u prvom redu po ulasku u ucionicu, izvadila pribor i svesku i cekala da pocne cas, pitajuci se gde je Tasha, zasto je jos nema, usput se na trenutak javila Dzou i Yoyi. Oglasava se zvono, ulazi profesor, rece – dobar dan, stavljajuci knjigu na sto. Ucenici ustadose, neki rekose dobar dan, neki ne, u trenutku dok su sedali, vrata se otvaraju, Tasha ulazi, Mimi podize pogled sa olovke koju je vrtela u ruci lutajuci u svojim mislima. Tu je, gde li je dosad bila, obradovala se, uznevereno je gledajuci. Zapazili su je i Yo i Dzo. Dzo promrmlja: Rekao sam ti da ce doci. Yo tiho uzvrati: Znam.

1/09/2021 Ponedeljak

Drugi dan-Tajnovitost

Tasha: Dobar dan profesore. Profesor: Izvolite, vase ime ? Tasha: Tasha Kovacev Profesor: Sedite u vasu klupu. Yo, Mimi i Dzo su gledali u Tashu. Tasha nije ni obratila paznju na njihove zacudjene i upitne poglede sela je u klupu izvadila potrebne skolske predmete i svesku. Dobar dan deco ja sam Andenov, vas profesor Matematike na ovoj godini, nadam se da cemo se svi razumeti i uklopiti izvadite vase sveske cas je vec poceo.

Mimi je bila skoncetrisana pogledom na predavanja; dok je u sebi mislila, gde je Tasha bila do jutra, da li se nesto strasno dogodilo ali opet Tasha je tu i njoj ne vidi nista neobicno. Dzo je vec pisao red za redom sa table. Yo duboko zadubljen u svoj mobilni telefon.

Tasha: Pogledaj ga zadubljen u mobilni, sigurno se dopisuje sa nekim likusamma iz skole, fuj isti je kao svi momci. Kako bih ga sad gadjala bilo cim sa sa skolskog stola.

(Mislima je naredila sebi) Tasho smiri se , izvadi blok za crtanje. Pocela je crtati kako ne bi bila negativna, mrzela je uvek osecaj nervoze u stomaku. Ucenik do Tashe iz klupe: Ti si Tasha ? Tasha: Da, ja sam ! Jel mi pise na celu, jer svi morate da me imenujete danas ?!!! Ucenik: Izvini nisam mislio nista lose , samo sam hteo da te pozdravim. Ja sam SKEE. Tasha: Izvini SKEE, nisam naspavana pa sam malo nerzvozna. SKEE: U redu je, kapiram i koliko vidim lepo crtas , nacrtala si naseg djaka svidja ti se? Tasha; Ko, Yo ? Ma neee, to mi je drug samo sam ne znam ni ja kako sam njega nacrtala, ali eto nacrtala. :) SKEE: Svakako je dobro! Tasha: Hvala (skolsko zvono se oglasilo) Tasha: Skee znas li mozda gde je skolska kafeterija? Skee: Naravno. Tasha: Mozes li mi pokazati? Skee: Naravno , idemo ? Tasha: Da. (Yo je video kako Tasha odlazi iz ucionice sa njemu jos uvek nepoznatim ucenikom iz odeljenja prilazi Mimi.)

Yo: Mimi reci mi, jel sam ja lud ili je Tasha upravo otisla sa onim likom negde ? Mimi: Oba si upravu,da lud si i da otisla je. Yo: Otisla ? Mimi: Nismo li to vec ustanovili? Yo: Aha , ok. Dzo: Sta ima drustvo ? Yo: Tasha ima decka. Dzo: Tasha, decko sta pricas ? Yo: Upravo je otisla sa nekim likom iz odeljenja. Mimi: Mozda je pitao za neko objasnjenje u vezi predavanja ili on nju, ili su otisli na kafu sta god. Kakav decko sta ti lupas?! Mimi: Dobro hocemo i dalje stajati ovde i kao ovce blenuti u vrata ? Dzo: Imas pravo Mimi, ja odooo naci sportsu salu. Yo: Idem sa tobom. Mimi: Ja sam otisla u sobu, za petnest minuta pocinje drugi cas tako da ne gubiti se momci.

Tasha: WOW, kako je cool ova kafeterija covece super je za crtanje, pogledaj ugao u cosku ispresionirana sam vec zamisljam skolski odmor i sebe sa nesscafom u onom coskom i mojim blokom za crtanje.

.

Skee: Ti si bas neka devojka koja sve pokazuje jako opisujuce svoje unutrasnje osecaje gestikulacijama na licu koliko mogu da uocim ? (Tasha ga nije slusala jos uvek je bila pod utiskom i pricala na glas) Tasha: Da crtanjee sad bi odmah crtala...uh Skee: Hahaha kako si ti blesava cura. Tasha: Vidimo se, hvala na pomoci. Cao Skee. Skee: Pa , cekaj odakle si mislim.. (Tasha je vec otisla)

(Mimi razgovara u sobi sa mamom na tel... otvaraju se vrata sobe) Mama sve je uredu, kako je Anaela? Tasha: Mimi , Mimiiiii.... Mimi: Cujemo se mama, pozdravi sve. Mimi ? Mislis Tasha? Gde si ti od sinoc , jos odlazis sa nekim iz odeljenja, ne pozdravljajuci nas, ne pozivajuci nas a ni ne objasnjavajuci gde si ,zasto si dosla tek jutros? Tasha: O, hooo koliko pitanja u sekundi ti si AJNSTAJN. Mimi: Mademoisselle , hoces li odgovoriti ? Tasha: Oho , Mr: Yo mi se sada obraca. Mimi: Ne moze se sa tobom , odustajem. Tasha: Napokon nesto dobro. Uzimam blok i izlazim. Mimi: Imamo cas za manje od 4 min. Tasha: 240 sekundi, nije malo. Mimi: Otisla sam na cas, od tebe ocekujem kad budes zelela da mi sama ispricas gde si bila celog dana. (Dzo i Yo koracaju hodnikom ka ucionici) Dzo: Yo, jel si video kakva im je sportska sala fantasticno jos samo ekipa i da krenemo da koristimo teren zaigramo. (Yo odgovara bez imalo entuzijama)

Yo: Vrh je brate. (sto dzou ne promacinje) Dzo: Nesto si mamuran, bezvoljan ne naspavan? (Ulaze u ucinonicu Mimi vec sedi u klupi kao i juce svi na vreme tu samo Tashe nema jos) Yo: Gde ti je Mademoiselle, cimerka Tasha? Mimi: Negde je izasla, sa recima 240 sekundi dovoljno. Danas joj nije dan, sva je nekako cutljiva i tajanstvena ne da joj se odgovarati na pitanja.

Tasha je na samom ulasku pre ucionice naisla na Skeea. Skee: Hej , Tasha gde nestade ? Tasha: Hej, Skee bila do sobe za pribor za crtanje. (Na samom ulasku u ucionicuotvaraju vrata razgovaraju malo glasnije ulaze) Skee: Imas li mozda drustvene mreze? Instagram , nesto ? Tasha: Naravno , upravo sam malopre napravila selfi u Kaficu pre kretanja u ucionici, hoces da vidis ?

Imam i blog sajt na kome imam svoj online dnevnik i neke mini price ? Skee: Wow, koliko kul. Pises, crtas, bavis se fotografisanjem. Zanimljiva si devojka zaista drago mi je da sam te upoznao, zapraticuuuu te uzrati. Slika je odlicna! Yo: Sta sam vam rekao ? Instagram, slika, bla , bla... Vasa drugarica vas je bas pocela davati na seen opciju. Mimil: Ne uvelicavas li mozda, da nisi ljubomoran ? Yo: Ja, zasto , sta ? Dobar dan ucenici ja sam vasa profesorica Francuskog i vasa razredna Lola. Tako da ukoliko budete imali neke zalbe, probleme mozete me traziti. Ko je Tasha ? Tasha ustaje Ja sam. Prof: Javite se nakon casa direktoru skole, ili ipak mozes odma imate neki prekrsaj skolskih pravila. Tasha: U redu. Dzo: Mili trebali bi smo biti uz Tashu? Mimi: Sta cemo? Yo: Sta vi tamo pricate ? Dzo: Profesorice nas dvoje bi izasli zaboravili smo sveske. Profesorica: Nemoj te dugo, sledeci put dodje te li nespremni upisacu vas odsutnima.

(Dzo i Mimi izlaze odlazeci do kancelarije direktora Tasha se vec nalazila unutar kancelarije odlucili su cekati) Direktor: Znate li da su izlazenja van internata zabranjena bez emaila ili pisma sa potpisom roditelja zahtevom i dozvolom za izlazak u tim satima i da samo mozete izlaziti Vikendom od 12h do 20h? Tasha: Znam. Direktor: Kamera je zabelezila vas izlazak i ulazak sinoc i jutros. (Cutala je) Direktor: Kaznjeni ste dva Vikenda bez koristenja Subote i Nedelje za izlazak i obilazak grada.

Na putu do automata sa sokovima i grickalicama, Dzou prilazi jedna devojka recima: Cao, ja sam Ada. Ti si novi? Dzo uzvrati: Da. Da, Dzo drago mi je. Ada: Znaci, prva si godina? Dzo: Aham, ti? Ada rece: Ja sam druga. Dzo: Cao, Mimi, gde ces? Mimi, ovo je Ada devojka sa druge godine Mimi: Cao, Ada. (Ili to kaze Ada?) Ada: Zdravo, Mimi. Inace, ti si Dzonova devojka ? Mimi: Ne, nemam ja decka. Izvinite, ostavila bih vas, moram ici, imam neke zadatke da zavrsim... Dzo: Hoces da krenem sa tobom? Mimi: Ne, ne nepristojno je ostaviti devojku samu.

(Dzondzicina devojka, Dzondzicina?) Zasto mi se to pitanje vraca u mislima?

Usla je u sobu, krenula da cita i zaspala...

Tasha: Mimi, Mimi.

Mimi: Sta, sta, gde, ko?

Tasha: Niko nista Aristotelko😁 , spavas usred dana?

Mimi: Nisam planirala, citala sam, izgubila sam pojam o vremenu i zaspala. Koliko je sati ?

Tasha: 14:14 h Uskoro pocinje cas. Zelis neciji poljubac ili neko tvoj.

Mimi: Kakav poljubac o kome i cemu pricas?

Tasha: Ljubavni sat 00:00, 01:01 i tako dalje, svako ima svoje znacenje, ti ces uskoro imati simpatiju.

Mimi: Pricas kojesta. Ja i simpatija, ne poznajem nikoga osim ove nase dvojice, Yo i Dzo.

Tasha: I, malo ti je? 😁 Volis veci grupnjak. 😜

Mimi: Ti si stvarno luda, cak sam se i ja nasmejala ovoj gluposti.

Tasha: Mmm, pa nisi ti naivna Mimi.😈

Mimi: Ajde, ajde, idemo na cas.

Tasha: Ajmo.

Yo: Sta ima malac, gde si ti bio ?

Dzo: Tu do kafeterije , upoznao neku ucenicu sa druge godine. Simpaticna devojka.

Yo: Oho, mali krenuo u osvajanje devojaka.

Dzo: Ne, devojka sama prisla prijatna je i samo je bila ljubazna da otpozdravi i mladji sam, ona je druga, mislis da je zanimaju prvaci.

Yo: Loze se i na mladje neke starije.

Dzo: Perverznjaku.

Susrecu se svi na stepenicama pred silazak prema ucionici.

Tasha: Ekipo, Mimi voli cetvorku. 😁

Yo: Dzo voli Milf.

(Dzo i Mimi crvene)

Dzo i Mimi: Vi niste normalni!

Yo i Tasha: Hahahahhaha

Posle casova... i ujedno prvog skolskog dana: Mimi: Konacno... taman cu moci da se malo naspavam, uopste nisam spavala prethodne noci. Dzo: Idi, spavaj onda. Prilazi im Yo... Yo: Sta radite vas dvoje. Dzo: O, brate, necu moci sa tobom do sportske sale. Yo ravnodusno odgovara: Ma dobro, ionako mi to nije bilo danas na umu. Mimi: Cao, Yo, ja sam mislila da idem da spavam... Dzo: Ona devojka sa druge godine, Ada... pozvala me je na sok i da joj objasnim nesto hemiju usput. Yo: Dobro, nema problema. Yo se okrece ka Mimi i kaze: Bacila oko na malog. 😁 Dzo: Yo, lupas. Mimi: Ada. Pa dobro, Dzo, lepo se provedite. Nadam se da ces uspeti sve to lepo da joj objasnis, da ce razumeti... Idem ja u sobu. Dzo: Nadam se da ce razumeti. Yo: Cekaj, Mimi. Samo nesto da te priupitam. Mimi: Da, reci. Yo: Onaj mladic sa kojim je Tasha otisla, znas li mozda nesto o njemu, kako se zove? Mimi: Ne, ne znam, a i sto bi me on zanimao. Gle, evo bas nailazi Tasha, mozes da pitas nju sve sto te zanima ako bude htela da ti kaze. Yo pomisli, bas je morala sad da naidje. Tasha nacu da se spominje njeno ime i rece: A sta to da me pita? Mimi: Yo, reci joj ono sto si me pitao. Yo: Onaj decko... sa kojim si danas otisla, kako se zove? Tasha: A zasto te zanima? Yo: Pa onako, pitao sam se... samo to, nista vise. Radoznalost. Tasha: Svasta. Za sve sto te zanima u vezi njega, njemu se obrati, ne delim informacije o drugima. Yo: Ma dobro, ionako cu ga upoznati bas kao i ostale iz odeljenja. Bas si teska, a ni ovako nisi laka. 😅 Tasha: Bas su ti pametne te upadice, odvrati mu namrgodjenim pogledom. Yo: Ma... zezam se malo. A za decka pitam, ako bas zelis da znas zasto, Dzo i ja pravimo sportsku ekipu, pa sam pomislio da mozda pozovemo i njega.

Dzo: Jeste, brate, pogleda u telefon i nastavi – Ada... poruka od nje, idem, da ne ceka. Mimi: Samo idi... cao. Tasha: Idem malo da crtam... niste mi danas nesto zanimljivi. Yo: Ne znam sta ti je, necu vise ni da se pitam sta ti je. Tasha: I nemoj, i bolje ti je tako. (Razisli su se) Tasha je sela u sada njen omiljeni cosak, zamislila se na par trenutaka, pustila muziku da se izoluje od buke, a onda izvadila svoj blok i pocela da crta. Odjednom nailazi Skee, prilazi ka njoj razdragano i javlja joj se: Cao, Tasha. Sta ima? Tasha ga ne primecuje. Skee ponovi: Caooo. Tasha podize glavu sa skice i uzvrati mu: Ne vici. Meni kazes? Skee: Da, tebi. Tasha: Cao onda. Ometas mi crtanje. Skee: Smetam? Tasha: Pa kad si to tako rekao... onda se moze reci da smetas. Skee: Htedoh da te pitam sto mi jos nisi seenovala poruku. Mada, nije nista vazno... Tasha: Onda se vrati kad te seenujem, sad crtam, ili mi reci sta si hteo. Skee: Ma nista, samo da se javim. Bas ti je super taj novi crtez, lici mi na nekoga. Koga to crtas? Tasha: Pogadjaj. Skee: Hmm, deja vu neki imam, ali ne bih mogao da pogodim. Tasha: Eric. Idi sada, htela bih da crtam. Skee: Dobro, cao, pa se vidimo. Tasha: Cao, mali. E, da, cekaj, javi se Yoyi. Skee: Sto? Tasha: Trazi te nesto, hteo bi da oformi sportsku ekipu, pricaj sa njim o tome. Skee: Ok, iako jos nisam siguran da znam ko je tacno taj decko. Tasha: Pa upoznajte se. Skee: Dobro, a ako se druzis sa njim, mogla bi ti da nas upoznas. Tasha: Ako stignem... imate usta obojica, pa se sami upoznajte. Mimi samo sto je usla u sobu, vrzmao joj se Dzo po glavi, pomisli, zasto mislim toliko na njega, i sta je sa Tashom ceo dan... i, rekla je simpatija, pa ono vreme, onda Ada misli da sam mu devojka, a ja sad razmisljam o njemu... i onda rece naglas: Ne znam zasto ne prestajem da mislim na njega, da se nisam mozda zaljubila? Odmahnu glavom i rece – ma nisam. Obuzeo ju je neki nemir, vrtela se po sobi, cas bi sedela na krevetu, cas bi setala po sobi... i i dalje bi razmisljala o Dzou. Rece naglas: I sad ta Ada, ko je ona, ali... deluje kao dobra devojka.

Za to vreme, Dzo i Ada su vec zajedno sedeli, Dzo je pokusavao da joj objasni neki zadatak iz hemije, da bi Ada onda rekla: Ajde malo da pauziramo, moram da odmorim malo glavu, mnogo je to gradiva odjednom za mene: Dzo rece: Dobro, ti slobodno reci da usporim ili da se vratim na nesto ako nisi razumela. Ada: Dzo, bas si srce. Hoces li jos jednu casu soka? Dzo: Mogao bih, hvala. Ada: Sta si u horoskopu? Dzo: Vodolija, sad ce mi rodjendan, za koji dan. Ada: Bas lepo, kada? Mozda ti kupim nesto, neki pokloncic jer si tako dobar prema meni. Dzo: Ne treba nista da kupujes. Ada: Nisi jos rekao, kad ti je rodjendan? Dzo: 9. septembra, sad znas. Ada: Valjda necu zaboraviti. Dzo: Nema veze i da zaboravis. Ada: Mhm. Ajde da se vratimo na ovaj zadak, ako mozes da mi ponovis, bolje objasnis. Dzo: Ok. Vidis, ovo... Za to vreme se Yo vratio iz svoje sobe koju je delio sa Dzoom i sam sa sobom igrao basket neraspolozeno, pitao se i dalje ko li je taj momak sa kojim je danas otisla Tasha. Oformicu za par dana ekipu, danas nisam ni za sta. Pokusavao je da pogodi u kos, u vecini slucajeva je promasivao. Pridje mu jedan momak uz reci: Daj meni, da probam. Bio je to crn i visok momak, imao je skoro dva metra. Yo: Evo, brate, pucaj. Nepoznati decko: Daj... hvala. Nekoliko puta zaredom je ubacio u kos, stisnuvsi pesnicu i rekavsi: To! Da bi se potom okrenuo ka Yoyi, pruzio ruku i rekao: Ja sam Bigi, a ti? Dok je pruzao ruku, Yo rece: Yo, drago mi je. Bigi: Ajde da igramo malo. Yo: Nisam sad bas raspolozen nesto, ali ajde. Bigi: Onda je ovo basketball time. Kad osetim negativnu energiju, ja igram i izbacim sve iz sebe. Yo: Ajde, da probam tvoj recept. Zaigrali su, nekoliko drugih ucenika ih je posmatralo.

Vec se smrkavalo, Dzo je i dalje objasnjavao Adi hemiju... Ada: Mislim da sam dovoljno naucila za danas. Mnogo ti hvala, bas si srce. Dzo: Ma nista. Meni nije tesko, a tebi znaci. Ada: Ipak hvala. I necu da ti zaboravim rodjendan, 9.9, bas lako pamtljivo. Dzo: Nema veze i da zaboravis, desilo se da mi tata zaboravi na rodjendan, ali to ne znaci da me ne voli, jednostavno zaboravi covek. Ada: Da, zaboravi se... Vec je kasno, mogao bi da ides, pa se vidimo sutra ili prekosutra, kad tebi bude odgovaralo. Dzo: Dobro onda, idem ja. Ada: I izvini ako sam te namucila. Dzo: Ma nisi, brzo kapiras... Caos. Ajda: Cao, pa cu da ti pustim poruku ako mi zatrebas. Na putu do sobe, Dzo je ugledao na oglasnoj tabli informaciju da se sledece nedelje odrzava skolsko takmicenje u sahu i da svi voljni/raspolozeni za takmicenje mogu da se prijave. Dok se udaljavao od oglasne table u polumraku, tiho je prozborio: Hmm, mozda bih i mogao da se prijavim, malo da okusam srecu, iako dugo nisam igrao sah. Usao je u sobu – gle, jos nema Yoye – rece iznenadjeno – gde li je. U medjuvremenu, dok je Mimi i dalje pokusavala da zaspi, ulazi Tasha sa blokom u rukama. Tasha: Cao, ti jos budna. Mimi: Da, jesam. Nikako da zaspim. Tasha: Gle, kucka mi mali Skee, pogleda u telefon i nasmesi se.

Mimi: Ko? Sta si rekla? Tasha: Pa Skee. Aaa, ti jos ne znas ko je on. Mimi: Ne, ne znam. Treba li da ga znam mozda? Tasha: To je onaj decko sa kojim sam danas otisla do kafeterije/trpezarije. Mimi uzvrati ravnodusno: Aaa, taj. Onaj za kojeg se YoYo interesovao. Tasha: Da, jeste. Svidja mi se njegov duh. Mimi: Ne znam kakav mu je duh dok ga ne upoznam, nadam se da ce mi se svideti. Tasha: Verovatno hoce, videces, za zanimljiv decko. Mimi uzdahnu i rece: Moze biti, iako meni ne mora biti zanimljivo ono sto ti smatras zanimljivim. Tasha: Mimi, nesto si mi drugacija danas. Mimi uzvrati: Ma, svi smo drugaciji danas. Prvi dan skole... Cini ti se samo, dobro sam. Tasha: Dobro, ako je tako... Mimi: Pomisljam kako je mozda ljubav najkomplikovanija matematicka jednacina. Tasha: Moze biti, a mozda i mi sve komplikujemo. Zasto sad o tome razmisljas, svidja ti se mozda neko? Mimi: Ma ne. Gde ce neko da mi se svidja, a i tek sto smo dosli u skolu. Tasha: Ne znam zasto si takva, zasto bi bilo nemoguce da ti se neko svidi. Svima je potrebna ljubav. Mimi: Nisam to rekla vec samo da je rano. Ako mi se neko svidi, svidece mi se. Ne odbijam pomisao na to. Tasha: Dobro, Mimice. Mimi: Opet tepanje. 😁😃 Tasha: Yes. Mimi: Nego... gde si ti nocas bila? Tasha: Nema tu sta posebno da se prica, vazno da sam dosla na cas. Mimi: Pa sta je to bilo sa tobom i Yoyom. Tasha: Ma, kreten mu iznervirao, sve mu smeta. A na casu ne zna da pazi nego kucka sa nekim likusama. Isti je kao svi. Mimi: A, jeste. Isti je kao svi, ali zato, Dzo... (Mimi uzdahnu i zastade). Tasha: Sta Dzo? Svidja ti se mozda? Mimi: Haa... ma ne, nego je dobar i kulturan decko. Tasha: Jeste, i ima petlju. Mimi: Stalno me pitas svidja li mi se neko, a tebi, svidja li ti se neko? Tasha: Ne. Tesko je to da se meni neko svidi. Mimi: Haha, sad se setih ono kad je Yo rekao kako si teska. Tasha: Cuti tu, blesice, sta on zna. Blenta jedna. Nisam teska, samo neki ne znaju kako sa mnom. Mimi klimnu glavom i rece: Mhmm. Mogu li da vidim sta si to crtala? Tasha: Mozes, mada, jos radim na nekim skicama. Mimi rece okrecuci/okretajuci stranice bloka: Wow, bas su ti lepi crtezi. Medjutim, zastala je na jednom crtezu, zagledala se i rekla: Ovo Yoa crtas? Tasha: Cudno, to mi je vec neko rekao. Ali ne, nije to on. Mimi: Ali, bas lici... Tasha: Da, ali nije on. Taj crtez sam nacrtala pre nego sto smo se svi mi upoznali, noc pre toga sam usnila tog lika. Mimi: I dalje mi bas lici na Yoyu, koja koincidencija. Tasha: Pisem datume u dnu svojih crteza, pogledaj datum.

Mimi: Da, jeste. Bas mi lice... Tasha: Imas li Instagram da te dodam? Mimi: Ne, nemam. Ne koristim to. Tasha: Oki, onda mi daj svoj imejl, sigurno imas to. Mimi uzvrati: Imam, cekaj trenutak, samo da vidim kako mi glasi email adresa. Tasha: Moze, blesice. Mimi: Tebi su svi blesice, ako moze da me ne zoves tako. Tasha: Sta cu kad si blesica. Cekam email, ne skreci mi tu sa teme. Mimi uzima papir uz reci: Napisacu ti email-adresu, pa ti unesi u telefon, a i da imas ovako ako nesto od ta dva zagubis. Tasha: Sklona sam ja gubljenju i zaboravu. Dobro je dok ne pocnem da gubim ljude. Mimi: I ljude ako pocnes da gubis, naci ce se novi. Niko nije nezamenljiv. Tasha: Jeste, u pravu si, Aristotelko. Dzo se izlezavao na krevetu, a onda uzeo telefon da se javi majci. Yo Bigiju u sali za fizicko: Pomoglo mi je ovo, sad se mnogo bolje osecam. Bigi: Rekao sam ti...

Prilazi im jedna devojka i govori: Cao, momci, okrecuci se pogledom ka Yoyi. Yo: Cao, mala. Bigi: Cao. Bezimena nepoznata devojka: Ja sam Marix, a ti si? Yo rece: Yo, a ovo je Bigi. Marix: Pa drago mi je. Bigi: Takodje. Yo: Idem ja, Bigi, pa se vidimo. Bigi: Ok, brate, vozdra. Marix: Pa zar vec krecete, mislila sam da se malo druzimo... Yo: Drugi put, idem. 21:45 Marix: Ostani barem malo dok mi ne dodje drug, ne bih sama da budem. Yo: Ok, ostacu, ali samo nakratko. U tom momentu, Bigi je vec odlazio, osvrnuo se na tren i mahnuo YoYi, Yoya mu je uzvratio. Marix: Kako si rekao da se zoves? Yo: Yoyo, ali me uglavnom Yo zovu. Marix: Nisam te dosad vidjala, jesi li ti mozda novi ucenik? Yo: Jesam. Osmehivala mu se uz reci: A kako se prezivas? Yo: Ne volim o tome, ali Ruthshild. Marix: Oni Rutsildovi? Yo: Da. Marix: Cula sam bas lepe reci o tvojoj porodici, a vidim da si i ti bas lep decko. Yo: Mmm, ok. Hoce li tvoj drug skoro mozda? Marix: Morala bih da vidim, obicno ne kasni. Yo: A koja si ti godina? Marix: Druga sam. Yo: Cool. Marix, gledajuci cas u telefon, cas u njega, i vrteci pramen kose, rece: Pa jeste, znam mnogo vise nego sto ti mislis da znam, uzvrati mu koketnim pogledom i osmehom. Yo: Pa dobro, znanje ne moze da skodi. Marix: Mogla bih da prenesem deo svog znanja na tebe ako zelis. Ovo ti je moj broj, zapisi/memorisi u telefon. Yo, nemajuci kud, rece samo – ok, i upisa broj u telefon. Njen pogled mu se cinio previse napadnim, kao i to koliko blizu njega je stajala i unosila mu se u lice. Upita je: hoce li taj drug? Marix: Trebalo bi uskoro. Hoces li nesto o sebi da mi kazes? Yo: Pa... Marix: Nije valjda da mi je sramezljiv veliki Ruthshild. Yo: Prestani sa tim, ja sam ja, nisam ime svoje porodice, iako ga nosim.

Marix: Izvini... nisam znala da si tako osetljiv. Yo: Nisam, samo ne volim potenciranje toga. Njihov sam, pa sta. No big deal. Marix: U pravu si, ja uopste ne gledam to ko je odakle, samo jako postujem i cenim tvoju porodicu. Yo: Mhm. To sto su oni veliki, ne cini i mene velikim. Ja tek treba da postanem veliki. Ili necu postati... videcemo. Marix: Ti si za mene vec veliki, rece osmehujuci mu se. Yo: Dobro... Marix: A sta je veliki Yo u horoskopu? Yo: Vodolija. A ti? Marix: Sta mislis? Yo: Necu da mislim, samo mi reci ako zelis. Ionako ne verujem u to. Marix: Riba sam. A i ovako sam bas riba, vidi me samo. Yo odgovori ravnodusno: Aha, vidim. Stigla mu je poruka, Yoyi, bila je to Dzoova poruka koja je glasila "stizes li, gde si, brate". "Stizem uskoro", odgovorio mu je Yo. Marix: To devojka mozda? Izvini ako sam previse direktna ili radoznala. Yo: Nemam devojku, drug. Marix: Dobro je to znati, mozda je uskoro budes imao. Yo: Mozda. Marix: Zar neces i ti meni da das neki kontakt, da te dodam na Insta? Yo rece: Ajde, kucaj... Marix: Dodat, sad mi uzvrati pracenje i lajkuj par slika ako ti nije tesko. Yo: Ok. Dobro, lajkovacu. Marix: Super si. Inace, ni ja nemam decka. Yo lajkujuci nekoliko slika uzvrati joj samo sa: mhm. Prilazi im jedan momak uz reci: Tu si, nikako da te nadjem. Marix: Pa napisala sam ti gde sam. Sasa: Pa da si napisala, valjda bih znao odmah da dodjem, a ne da te trazim pola sata. Yo: Mislim da bi trebalo da idem, Yo, inace. Nepoznati momak: Sasa, drago mi je, uz siroki osmeh rece. A vidim da si Marix vec upoznao. Yo: Jesam, krenuo bih sada, drug me zove. Sasa: Ok, zdravo. Marix: Pisemo na Insta? Yo: Mozda, ako stignem od obaveza. Cao. Marix: Cao. Ulazi Yo u sobu, budi se vec zadremali Dzo: Pa gde si ti do sada, Yo. Nocas mi je malo falilo da se pretvorim u Mimi kad Tashe prethodne noci nije bilo. Yo: Ma, prvo sam igrao kosarku, upoznao Bigija, jednog super lika. Posle me je zadrzala jedna likusa. Smarala nesto... Dzo: Kakva je? Yo: Sta znam, nije nesto moj tip.

Dzo: A da li bi mogla mozda da bude moj tip? Yo: Cisto sumnjam, ne volis ti takve devojke. Dzo: Kad bih jos samo ja znao kakve devojke volim. Yo: Mislim karakterno. Dzo: Pa ne mozes ti odmah da ukapiras kakav je ko. Yo: Ma ukapirao sam... Dzo: Da li je lepa? Yo: Nije ruzna, ali je daleko od lepe. Dzo: Znaci tako, onda sigurno nije ni moj tip. Gle, Ada mi zeli laku noc, bas lepo od nje. Yo mu uzvrati sa osmehom uz reci: Ooo, smuvace tebe ona, koliko vidim. Dzo: Ne lupetaj tu samo sto si dosao. Bolje spavaj sutra za skolu. Yo: Ajde, tebra, i potrebno mi je da se dobro naspavam. Za to vreme... Mimi se okretala po krevetu dok je Tasha uveliko spavala, svakakve misli su joj prolazile kroz glavu, ali bi joj se svaka misao zavrrsavala na Dzou, onda je uzela mo telefon da cita nesto, pa da igra igrice, a onda ponovo da cita, ostavila telefon, okretala se po krevetu i razmisljala... da bi tek u kasne sate zaspala.

02/09/2021 Utorak Dobro jutro profesore. Profeosor Anedenov: Jutro Mimi je pospana jer nije mogla oci skopiti , kasni na cas. Mimi: Jutro profesore. Prof: Vec je drugi dan skole , a imamo kasnjenja. Mimi: Izvinjavam se, nece biti ponovnog zakasnjenja. Profesor: Ajde, ajde zauzmi mesto. Tasha: Mimi sta je to , na sta licis jel si spavala uopste ? Mimi: Nisam, nista me ne pitaj. Tasha: Dobices bore, posle ces zaista biti baba kako nas Yo kaze. Mimi: Danas se tako i osecam. Dzo: Cao Mimi. Mimi: Cao Dzo. Tasha: Hocemo li svi u kafeteriju danas , nakon casa ? Mimi, Dzo: Moze!

Tasha nastavlja sa svojim odusevljenjem prema kafeteriji. Pogledaj te samo kakva je kafeterija, ja je se prosto ne mogu nagledati. Mimi: Da, zaista je nekako prijatno. Dzo: Jos prijatnije je da se popije sveze nesto. Sara konobarica skolskog ureda: Zdravo kovrdzava, vidim da ti se svidja nase skoska kafeterija. Tasha: Odusevljena sam, vec imam i omiljeno mesto sedenja ako bi mogla mala usluga ? Sara: Samo reci. Tasha: Da ovaj deo bude uvek rezervisan? Sara: Sredicemo. Hahaha nasa drugarica vec pocinje da zauzima svoje teritorije. Tasha: Vas dvoje se ne podvgujte samnom! Sara: Zeite li nesto da popijete , doruckujete ? Dzo: Ja bih zamolio jedan cedjeni sok od naradze. Mimi: Imali te caj od hibiskusa? Sara: Da. Tasha: Meni hmm, jao sve bih pila tesko mi je da smislim odlucim nesscafe danas mi se ne pije, tako daaa jednu limunadu i dodatno bas, bas hladnu casu vode. Sara: Vazi?

Ostali ucenici su ulazili u kafeteriju izmedju njih su bila dva ucenika u samom cosku koji su Tashi zapali za oko Dzo i Mimi su pricali o predmetima u skoli, dok Tasha nije mogla skinuti pogled sa dva ucenika koja su nesto saputala u samom cosku do Wc-a kafeterije i zatim krenuli u zenski Wc.

Tasha: Sta vas dvojica radite u zenskom toaletu ? Sta smrdi ovako zaboga!!! Oseca se, zar ovo nije....... Miris marihuane ?! Nepoznati ucenik: Gledaj svoja posla! Tasha: Da bih ih gledala trebao bi biti u svom muskom toaletu! Kako god prijavicu direktoru skole. Nepoznati ucenik 2: Molim te, ja, ja zaista nisam hteo nemoj molim te saznace mi roditelji. Nepoznati ucenik 2 izasao je jako uplasen. Tasha: Znaci to je tvoje slobodno vreme, navlacenje ucenika na svoje supstance, kako bi zaradio novac , na neciju stetu ? Nepoznati ucenik: Nije sve onako kako izgleda. Tasha: Slusam da znam kako je , kad vec nije onako kako izgleda.

Yo, pusti gaaa, pusti gaa....! Zacula se Mimi iz kafeterije kako dovikuje. Tashaaaa, Tashaaaa gde si ?!!!! Izletela je iz kupatila na sam glasni poziv Mimi. Yo je lezao preko nekog lika kojeg je tukao, kretao se udarac za udarcem. Tasha: Yo PRESTANI! Sasa je povukao svog prijatelja, Tasha svog. Vidim da se danas bas srecemo Sasa i to ne bas na u lepim situacijama. Reče Tasha. Sasa: Ali sta je bilo? Ali: Ovaj Idiot mi muva devojku! Sasa: Opet Marix. Tasha je slusala konverzaciju ali nije bas najasnije mogla da poveze, Dzo odvlaci Yoa za njihov sto. Tasha ocekuje da cuje u cemu je problem ko su Ali i Marix.

Dzo: Ko je ovaj lik, ko je Marix ? Yo: Ne znam ko je on, a Marix je devojka koju sam sinoc upoznao igrajuci basket sa Bigijem u sportskoj sali sinoc. Dosla je , kada smo vec kretali javila se zaustavila me pricali smo nekih dvadesetak minuta onda je dosao upravo ovaj lik koji je povukao tog Alia i otisli su Marix i on da zapale cigaretu. Tasha je vec na samom kraju znala o kakvoj cigareti je rec jer je samo par trenutaka pred sam incident imala susret sa Marixinim prijateljem i njegovoj takozvanoj cigareti i da devojka Marix i Sasa u samoj skoli pale nedozvoljene supstance. Marix: Zdravo Yo. Yo: Zdravo, Marix ovo je Marix, Marix ovo su Mimi , Dzo i Tasha moji prijatelji. Marix: Drago mi je , ekipo ja sam Marix. Htela sam ti se izvinuti za incident sa Alijem nisam mislila da to toga dodje, nije mi on decko to jest on je moj bivsi decko nedavno smo raskinuli pa se jos uvek ponasa kao da smo u vezi.

Tasha: Da, mozes misliti da je tako , verujem da si jako iskrena. Marix nije razumela Tashin odgovor , tako da nije nista odgovorila. Yo: Sve je uredu nisi ti kriva, nisi ni znala za ovo ni isplanirala hoces da nam se pridruzis. Marix: Nemam nista protiv ako tvoji prijatelji ,ekipa nemaju nista protiv. Dzo i Mimi: Ne, ne samo izvoli i nama je drago da smo te upoznali. Tasha: Otisla sam crtati , vidimo se. Mimi: Nisi ni popila jos narudzbinu. Tasha: Ostavite joj je novoj prijateljici MERIX. Marix: Marix. Tasha: Pozdrav MERIX, uzivajte.

Nekoliko minuta kasnije... Marix: Mmm, bas je dobra ova limunada, pravo osvezenje. Tasha bas zna da odabere. Dzo: Ocito zna onako kako ti ne znas da izaberes momke. Yo: Mhm... rece stiskajuci usne. Marix: Ali stvarno... nismo vise u vezi. Ne znam sta mu je, mislim da je decko skroz opsednut sa mnom. Dzo: A ti si to neka nezaboravna pa si ga zaludela skroz? Marix: Pa kako ne bih bila. Mimi nezaineteresovano rece: Dobro, dobro. Yo, valjda nece da ti se ponovi tuca. Sve ovo je bilo bespotrebno. Yo: Nisam ja kriv, i sama si videla kako me je lik napao. Morao sam da se branim, tako da nije bilo bespotrebno. Dzo: Pa neces sigurno da dopustis nekome da te ubije od batina, mora covek da se brani. A i jaci si, brate. Yo: Jesi video, pokazao sam mu ko je glavni. Dzo: Daaa, uskliknu, Yo, Yo, bro, baci kosku. Mimi: Bas ste nasli cime cete da se hvalite, dobro je da niko nije iz toga izasao povredjen. Marix, prisavsi YoYi, rece: Bas ti hvala, ne znam sta bi bilo da nisi bio tu, mozda bi mene napao. Mimi: Bas ti je jak decko ako tuce devojke. Marix: Nije mi vise decko, a i... nije bio pre takav. Ponekad zna da bude nasilan. Mimi: U kom smislu nasilan, da li te je ikad udario? Marix: Ha... i jeste i nije, pokusao je. Yo: Usaglasi se. Jeste ili nije. Ahh, zene, uzdahnu i iskolaci oci. Marix: Da, srce, zene bez kojih ne mozes. Mimi nezadovoljno: Tepanje je vec krenulo... Dzo: Izvini, Marix, ali onaj tvoj mi ko narkoman deluje. Marix: Nije on vise moj, sad vise nemam nista sa njim. A to, narkoman... rece zastajkujuci, ne znam sta on, decko, sada radi u svoje slobodno vreme, ne bi me cudilo. Mimi: Ha, decko kojeg ne poznajes. U tom trenutku je Dzo ugledao Adu, mahnuo joj je i doviknuo: Hej, Ada. Medjutim ona ga nije cula. Dzo: Eno Ade. Yo, brate, idem. Mimi, cujemo se. Cao Marix, bilo mi je drago. Marix: Cao, lepi. Dzou bi neprijatno na to lepi na trenutak posto nije navikao da mu se tako obracaju, zastade, a onda se ipak uputi ka Adi. Yo: Idi, navijam za vas da se smuvate. Dzo: Ma sta ti je... samo joj pokazujem hemiju. Dzo je otisao. Par minuta kasnije, Mimi, dok je razgledala po kafeteriji, izgubivsi vec Dzoa iz vida, rece: Idem i ja, nesto sam umorna danas, a i morala bih da vidim gde je Tasha. Marix: Cao. Yo: Pa zar me i ti ostavljas. Ostadoh sam... prekinu ga Marix. Marix: Nisi sam, tu sam ti ja, moa (posla mu vazdusni poljubac) Yo: ... sa njom, sam sa njom. Marix: Pa nije valjda da si se postideo. Yo: Ma kakvi, nego mi ode drustvo, nisam navikao bez njih. Marix: Vratice se, videcete se posle. Ubedjena sam da ti ja mogu biti bolje drustvo od njih, rece mu sa osmehom, priblizavajuci mu se, dok se on udaljavao dok mu se ona primicala. Yo: Ako mozes toliko da mi se ne primices, da ne narusavas moj prostor. Marix: Ok. Mimi: Kao sto vidis, nisi sam, verujem da ce ti biti odlicno drustvo ova devojka, ironicno rece. Mislim da sam se dovoljno stvari za danas nagledala.

Mimi: Odoh. Dok se Mimi udaljavala od kafeterije, kroz misli joj se Dzo provlacio, pitala se zasto joj tek tako useta u misli i time joj narusava njenu dnevnu rutinu, ubrzo je prebacila misli na Tashu pomislivsi idem da vidim sta je sa njom, zasto je tek tako otisla. Ona devojka joj se sigurno sa razlogom ne svidja. Pogledala je kroz prozor, i ugledala Dzoa i Adu u skolskom dvoristvu, pomisli Mimi: Ahh, zar mora da bude sa njom, sta li je toliko zanimljivo u njoj. Smiri se, Mimi, samo joj pokazuje hemiju. A onda pomisli... a zasto ja uopste o ovome razmisljam, zaljubljujem li se to u njega, osecam li nesto prema njemu. Odmahnu glavom i rece: Ma ne. U tom trenutku je naisao Skee. Skee: Cao, Mimi. Mimi: Cao, vidjala sam te sa Tashom. Kako ono bese ime? Skee: Skee. Evo, sad se zvanicno upoznajemo. Mimi: Ahaa. Pa dobro, ja sam Mimi. Skee: Ti si Tashina drugarica, zar ne? Vidjam vas zajedno u nekoj ekipi. Mimi: Da, tako je. Moram da idem... Skee: Samo da te pitam nesto, jesi li mozda videla Tashu? Ne javlja mi se. Mimi: Ne znam nista, to je vasa stvar. Videla sam je jutros. Cao, rece odlazeci od njega. Skee: Cao. Pozdravi je. Mimi je konacno usla u svoju sobu i tu zatekla Tashu kako crta: A, tu si, i mislila sam da si tu. Sta je bilo ono danas? Tasha: Izvini, crtam sad, ne bih sad stvarno o tome. Kasnije... Mimi: Znam ja u sta se pretvori to tvoje kasnije, ali necu sad da ti zanovetam, ionako sam nesto umorna. Tasha: U pravu si. Mimi: Spava mi se, nisam sinoc spavala. Bas sam kasno zaspala. Tasha: Spavaj onda, bleso, a ja cu da crtam. Mimi: Samo da predjem malo danasnje gradivo pa cu da zaspim. Stvarno nisam ocekivala da cu danas da zakasnim na cas. Tasha: Aristotelko, nista strasno, desava se svima ponekad da zakasne. Mimi: Meni se to dosad nije desavalo, nadam se da nece ni odsad. Tasha: Mogla bih da te nacrtam dok spavas. Mimi sremezljivo rece stavljajuci ruku preko lica: Nemoj...pokricu onda glavu dok spavam. Tasha se nasmeja na to i rece: Bleso, vec sam te videla kako izgledas dok spavas, to mi je dovoljno da te nacrtam ako pozelim, ne moram da gledam u tebe dok crtam. Mimi: Dobro, ali ne bih da me crtas, pa ako mozes zasad da ispostujes to. Tasha: Hocu, nista se ne brini. Spavaj sad. Mimi: Hocu, ali prvo moram da ucim... Za to vreme, u kafeteriji, Yo rece: Gle, poruka, zove me drug na kosarku. Idem. Marix: A sto ides, bebe, ostani jos malo. Bas nam je bilo lepo. Yo: Mozda tebi. Marix: Nemoj da upropascavas nase lepo druzenje zbog Alija. Yo: Nista ne upropascavam, moram da idem. Marix: Pa ako bas moras... Yo: Pa nije ti bilo lepo juce dok si druva cekala, tako ja isto ne bih drug da me ceka, nije lepo. Marix: Kad sam sa tobom, meni se cekanje pretvori u fantaziju, mnogo mi je prijatno sa tobom bilo nocas. Nisam ni primetila da ikoga cekam. Yo: Pa dobro, vole me, sta da ti kazem... Marix: I ja te volim... a lepo mi je sa tobom i sada. Yo: Cao. Marix: Pisi mi na Insta. Cao.

Yo udaljavajuci se iz kafeterije od Marix: Uh, dobro sam uspeo da je se otarasim, bas naporna devojka. Mozda bih mogao stvarno da se javim Bigiju porukom, iako danas stvarno nisam za kosarku. U medjuvremenu, Dzo i Ada. Ada: Ti mi bas divno objasnjavas hemiju, kao niko dosad. Zahvaljujuci tebi brze savladam gradivo. Dzo: Drago mi je da je tako, a i pametna si ti devojka, brzo kapiras. Samo nije imao ko da ti dobro objasni. Ada: Bas volim sto si mi ti ucitelj, moj mladi ucitelj. Dzo: Nekad i stariji uce od mladjih. Ada: Tako je. Nego... mislila sam da svratis sutra do mene ako mozes da mi objasnis nesto. Dzo: Nema problema, ionako je vikend. Ada: Nekako mi je i ovaj sok sladji dok ga ispijam sa tobom. Dzou bi na trenutak neprijatno od tih reci, zacutao se, pa rece: Uvek je lepse u drustvu piti. Yo ulazi u praznu sobu: Vidi, jos ga nema, muvator, odoh do sale, ali prvo da posaljem poruku Bigiju ako je vec tamo. Ne bih ponovo da naidjem sam na onu navalentnu spodobu Marix. Pozvacu ga, mrzi me porukama. Zvoni... Bigi se javlja: Ej, reci, brate. Yo: Gde si, da li si malo za kosarku? Bigi: Nije mi dan... Yo: Nije ni meni nesto, ali zar ne rece da bi bas tad trebalo da igramo kosarku. Bigi: Ma... to sam te samo bodrio. Ne pridrzavam se uvek toga. Yo: Onda hoces mi da dodjes kod mene ili da ja dodjem kod tebe? Sam sam, nigde nema Dzoa. Bigi: Pa ajde, svraticu. Pa znas li gde je. Yo: Ma dobro je on. Po ceo dan se smuca sa onom devojkom sa druge godine, bacio udicu ili ona hoce njega da upeca. Bigi: Ajde, stizem. Yo: Ok, cekam te. Znas gde sam? Bigi: Ma znam.

Mimi je vec uveliko spavala dok je Tasha crtala nesto i dalje.

Dzo: Mogao bih da krenem sad, vec je kasno. Ada: Ok, bas mi je bilo lepo danas sa tobom. Dzo: Ne znam dokle radi kafeterija, ali morao bih da podjem. Ada: Moze, bas sam isto mislila, pa se cujemo sutra. Dzo rece – dobro, krecuci od nje: cao. Ada: Cao, Dzodzo. Dzo ulazi u sobu i zatice Bigija: Cao, Bigi, nisam znao da si tu. Bigi: Cao i tebi. Yo: Sta cao, jesi li je smuvao. Dzo: Okani se toga. Pomislice Bigi svasta. Bigi: Ma neka, samo vi... nastavite sa pricom, ne obazirite se na mene. U toku noci Mimi se probudila, pogledavsi na budilnik na tren, nastavivsi da spava, u tom trenutku je Tasha vec spavala. Mimi uznemireno rece: Tasha, zar je moguce da opet kasnimo. Pozuri. Tasha se lagano vukla iza nje ka ucionici. Mimi kuca i ulazi u ucionicu uz reci: Izvinite, nece se ponoviti. Profesor: To ste rekli i prosli put, gospodjice Domazet. Odjednom Mimi otvara oci i shvata da je sve bio samo san, mrmljajuci: Sko... skola. Tasha, zasto me ne budis za skolu. Tasha: Aristotelko, spavaj. Nigde ti nece pobeci skola,Utorak vece je zaspala si preko dana danas. Mimi: A, vece... pogledala je na telefon i rekla: gle, stvarno, devet uvece je.. Tasha: Sve znas, a ne znas koji je dan i vreme.

Mimi se potom okrenula na drugu stranu i ponovo zaspala.

Bigi: Momci, idem ja, ne mozemo ovde nas trojica spavati.

Dzo: Jeste, vidi koliki si samo.

Bigi: Mislim da cu jos da rastem.

Yo: A mogao si... nasli bismo mesto.

Dzo: Yo, jedino ako bismo nas dvojica spavali zajedno, a on sam. Zaista ne bih to.

Bigi se nasmeja na to i rece: Idem ja pa se cujemo.

Dzo: Vidimo se, tebra.

Yo: Cao.

Jutro...

Dzo: Novi skolski dan. Yo, budi se.

Yo: Koliko je sati?

Dzo: pet minuta do 06:30

Yo: Ima jos vremena. Ustajem, ustajem.

Dzo: Ajde, ustaj, ne protezi se tu pola sata.

Mimi se probudila i iznenadjeno ugledala vec spremnu Tashu: Dobro je, na vreme sam se probudila. Da samo znas sta sam nocas sanjala, kako sam ponovo zakasnila u skolu, kosmar.

Tasha: Mene ne cekajte danas, idem.

Mimi: Ides? Gde ides?

Tasha: Shvatila sam nocas, dok sam zavrsavala jedan crtez, da nemam sav neophodan pribor za crtanje.

Mimi: I sad ides to da kupis?

Tasha: Nego sta, ne mogu da crtam bez toga, a potreban mi je i novi blok za crtanje, pri kraju sam sa ovim.

Mimi: Nije mi jasno zasto nisi mislila o svemu tome pre skole.

Tasha: Ne mogu sad tobom da se bavim, ti na sve imas kako i zasto.

Mimi: A i ne moras bas sad da ides, mozes za vikend ili neka ti roditelji kupe.

Tasha: Ako mi je potrebno, onda moram.

Mimi: Odustajem, radi sta hoces. Ja idem na casove.

Tasha: I radim ono sto hocu, idem, Aristotelko. Prepricaj mi sta je na casovima bilo.

Mimi ironicno i pomalo ljutito rece: Obavezno.

Mimi ulazi u ucionicu neraspolozeno i sprema se za predstojeci cas.

Dzo: Cao, Mimi.

Mimi: Cao.

Yo: Gde ti je madmoisselle?

Mimi: To pitaj nju gde.

Yo: Sta ti je, samo sam pitao.

Mimi: I ja samo kazem, rece dok se okrenula ka svom skolskom stolu.

Dzo: Obicno nije ovakva.

Yo: Pogresno ti se cini, prema meni je stalno takva.

Dzo: Mozda ima razloga... zadirkivao si je.

Yo: Ti je sad jos i opravdavas.

Dzo: Ma ne.

Yo: Ko ce njih razumeti i ugoditi im.

Dzo: Da.

Yo: Svakog dana sa njima neka nova drama.

Dzo: Dobro, dobro.

Yo: I opet sam ostao bez odgovora gde je Tasha.

Dzo: Pricaj sam sa sobom, preterujete vise, gde god da je, doci ce, bila u sobi jer se uspavala ili negde drugde da je otisla.

Yo: Soba, ma kakva soba. Zar ti mislis da bi je Mimi pustila da spava.

Dzo: Dosta vise o Tashi, uskoro pocinje cas.

Eric zaustavi Tashu recima: Mala, gde ces? Uskoro ce casovi.

Tasha pomisli ovo mi nije trebalo. Hmm, mozda ipak da budem iskrena.

Tasha: Krenula sam nesto da kupim sto mi je potrebno za skolu, brzo se vracam.

Eric: Jesi li pitala nekoga da izadjes?

Tasha: Nisam. Dok se vratim, nece ni primetiti da me nije bilo.

Eric: Yo... ti si Yoyina drugarica.

Tasha: Da, jesam.

Eric: Idi onda i brzo se vrati. Eric, a ti?

Tasha: Tashiri, Tasha. Hvala vam.

Eric: Nista. Nisam tako odavno ni ja bio ucenik skole. Samo, moras izaci na drugi izlaz, ne bih da te uhvate kamere ako budes izasla na glavni ulaz, moja je odgovornost

Tasha: Dobro.

Eric: Dodji, pokazacu ti gde je izlaz, tu i udji kad se budes vracala.

Ubrzo po izlasku iz kruga skole, Tasha je otrcala u nepoznatom pravcu, a onda zastala i zapitala se kuda sada i gde.

Kako sam glupa, trebalo je nocas da pogledam preko Google mapa gde je sta, izgubicu na vremenu. Prevoz, knjizara...

Dobar dan, rece profesorka francuskog.

Djaci: Dobar dan.

Profesorka: pre nego sto pocnemo sa lekcijom, recite mi ima li odsutnih. Redar? Nadam se da ste se dosad upoznali medjusobno, ako ne, prozivacu ne bih li utvrdila ko nije prisutan.

Mimi se zapitala sta sada.

Profesorka: Prozivacu onda dok se ne upoznate bolje.

Dzo se okrenu ka Yoyi i rece: Zar i prozivanja ima.

Yo: Naravno, toga ima u svakoj skoli.

Mimi pomisli: Ma, sama je kriva sto ce neopravdane izostanke da joj pisu jos na pocetku godine, valjda ce se vratiti za drugi cas.

Tasha: Ahaa, 4 knjizare. Tramvaj... gde mi je, rece razgovarajuci sa samom sobom dok se zagledala u telefon. To bi trebalo da je negde ovde... podigla je pogled, i jedno 200-300 metara napred ugledala stanicu za tramvaje. Najbliza knjizara gde mi je... Usla je u tramvaj i izasla posle par stanica i odlucila se na pesacenje. Ne mogavsi odmah da pronadje knjizaru, upitala je starijeg prolaznika: Izvinite, trazim knjizaru, znate li gde je?

Prolaznik pokaza rukom i rece: Tamo odmah iza onog ugla desno, malo uvucena, nema sanse da promasis.

Tasha: Hvala.

Profesorka: Rutshild?

Yo: Tu

Profesorka, Rudzik, Domazet?

Rudzik: Tu.

Mimi tiho rece: tu sam.

Profesorka ponovi: Domazet, je l' tu.

Yo: Jeste, tu je.

Posle par trenutaka, profesorka: Kovachev?

Yo opet odgovara: Tu je i ona.

Profesorka: Ruthschilde, vi biste mogli da budete redar ako zelite.

Yo: Ma ne, profesorka, to vam samo malo pomazem. Nisam ja za redara.

Profesorka: Hvala, Rutschilde.

Tasha: Dobar dan.

Prodavac: Dobar dan, u guzvi sam sad, usluzice vas moj sin, sacekajte trenutak.

Tasha: Dobro.

Sin: Cao, izvolite.

Tasha: Potrebni su mi blokovi za crtanje, olovke, drvene bojice... gde to mogu da pogledam?

Sin prodavca: Pokazacu vam, imamo sirok asortiman.

Tasha: Ne mogu da se odlucim, kako divne boje, i korice bloka...

Ivan: Ako ne mozes da se odlucis, onda uzmi vise.

Tasha: Dobar savet, a i taman malo od mene da profitirate.

Sin prodavca: Od tebe jedne necemo ni da bankrotiramo ni da profitiramo.

Tasha: A ti radis ovde?

Sin prodavca: Povremeno.

Tasha: Ako budem bila zadovoljna olovkama za crtanje, onda cu i sledeci put doci ovde. Kad je nesto dobro, volim da kupujem na istom mestu.

Sin prodavca: Kako god zelite, jeste li se odlucili?

Tasha: Samo jos malo da razgledam, ne mogu odjednom, ne pozuruj me.

Sin prodavca: Ne pozurujem vas.

Tasha: Pa ti si mojih godina, ne moras da mi persiras.

Sin prodavca: Pravila sluzbe, ja tako uvek sa musterijama.

Tasha: Kako sluzbeno i ozbiljno zvucis. Ja sam Tasha.

Sin prodavca: Dobro.

Tasha: Neces mi reci svoje ime.

Sin prodavca: Ne znam zasto bi bilo neophodno da znate tu informaciju.

Tasha pomisli on nastavlja... ali ne rece to vec: Ne znam zasto bi skrivao to od mene, samo sam te za ime pitala, da znam kako da ti se ubuduce obracam ako budem svracala ovde.

Sin prodavca: Ivan, drago mi je.

Tasha: Drago je i meni.

Ivan: Pravi mi se tamo guzva. Kad odlucis, dodji za kasu.

Tasha: Ok, samo ti radi svoj posao.

Posle pet minuta, a nakon sto je upravo kupila sve sto joj je bilo potrebno, naslanjajuci se na stand, priupitala je Ivana: A sta to citas? Neces mi reci sta citas?

Ivan: Citam... (dopuni), jedna jako dobra knjiga, radnja je sledeca, ne znam da li te zanima...

Tasha: Pa cim sam te pitala, kako me ne bi zanimalo, reci. I, da li bi mi preporucio neku knjigu za citanje posto vidim da znas sa knjigama.

Ivan: Pa mogla bi upravo ova koju zavrsavam sa citanjem. Zapravo, po drugi put je citam.

Tasha: Po drugi put?

Ivan: Da.

Tasha: Pa zar to nije kao repriza? Ne volim reprize.

Ivan: Ako je film dobar, rado ces odgledati i reprizu posle nekog vremena. E, tako i ja sa knjigom.

Tasha: To jeste. Reci mi o cemu se radi knjiga, mozda ce me zainteresovati.

Ivan je zatvorio knjigu koju je upravo citao, okrenuo nalicje knjige ka Tashi i poceo da je uvodi u pricu o knjizi.

Mimi: evo, vec je drugi cas, a jos je nema, ona i njeno kupovanje. Bas ja nasla dan kad ce da kupuje, pomisli u sebi.

Dzo pise poruku Yoyi na casu: Mimi mi nesto danas izgleda nervozno.

Yo: Proucavaj tablu a ne Mimi, osim ako ne bi trojku sa njom i Adom.

Dzo: Ti i trojka... opet ti sa tim. Bolje da ti nista nisam ni pisao.

Yo je samo procitao poruku, nista mu na to nije ni odgovorio.

Tasha: Bas sam ogladnela.

Ivan: Imas piceriju na uglu.

Tasha: Ne volim sama da jedem. Hoces da mi se pridruzis?

Ivan: Ne praktikujem to sa musterijama, ali moze.

Tasha: Mislila sam da smo presli odnos prodavac – musterija.

Ivan: Jesmo. Navika samo...

Tasha: Da li je tamo pizza dobra?

Ivan: Najbolja u gradu. Samo da se javim tati.

Tasha: Ti radis ovde?

Ivan: Dobro jutro, Kolumbo. Pa ko te je usluzio?

Tasha: Znam to nego sam mislila pomazes li ocu samo ili i radis?

Ivan: Radim i zaradjujem.

Tasha: A koliko imas godina?

Ivan: Jos malo cu 16, iduce godine.

Tasha: Znaci, 15, bas kao i ja. Cudi me da radis.

Ivan: Otac mi je rekao da se tako najbolje ceni dinar, onda kada ga sam i zaradis.

Tasha: Strog otac, razumem.

Ivan: Nije strog nego mi samo pokazuje kako ovaj svet funkcionise.

Tasha: Dobro. Krecemo li?

Ivan: Samo da mu se javim, uzmem jaknu i krecemo.

Tasha: Oki, cekam te.

Posle par minuta: Ivan: Evo me.

Dok su izlazili iz knjizare...

Tasha: Imas li Insta, da te zapratim, ima li knjizara tamo svoju stranicu mozda?

Ivan: Imam. Knjizara jos nema, mozda cemo otvoriti stranicu, iako nas ovde svi znaju, gde smo i kako mogu da nas nadju.

Tasha: Pa ja nisam znala.

Ivan: Ipak si nas na kraju nasla.

Tasha: Uspela sam da vas nadjem. Zapravo sam samo trazila najblizu knjizaru.

Ivan: Javite nam da li ste zadovoljni uslugom i proizvodima kada otvorimo stranicu.

Tasha se na to nasmejala rekavsi: Naravno, javicemo. Ti nesto ne volis da se slikas, nemas mnogo slika ovde, na Instagramu.

Ivan: Ne slikam se toliko, a i ne volim da kacim sve tamo.

Tasha: Bas dobra pizza, najbolja koju sam jela u ovom gradu. Ivan: Sa obzirom na to da si nova ovde, da li je to mozda i jedina pica koju si jela ovde? Tasha: Jeste, ali svejedno je dobra. Ivan: Nisam dosad video nekog da sa tolikim zarom bira olovke i blok za crtanje. Tasha: Ja sve strastveno i posveceno radim. Ivan: Ne sumnjam. Tasha: U koju skolu ides? Ivan: Jos ne idem, uskoro polazim. Tasha: Pa zar ne bi trebalo vec da si krenuo. Ivan: Poteskoce neke oko placanja clanarine. Tasha: Ako hoces, mogu ja da ti dam. Ivan: Ne dolazi u obzir, imamo. Tasha: Nemoj da se ljutis, samo sam se ponudila jer sam ljudski natrojena. Ivan: Mhm. Zar ne bi trebalo da si sada u skoli? Tasha: Trebalo bi, ali nisam. Nista strasno. Ivan: A u koju skolu ides? Tasha: U 404. gimnaziju, kazu da je najuglednija skola, ali zasad to nisam nesto primetila. Skola kao skola. Ivan: Ha... Tasha: Reci, sta je? Ivan rece zastajkujuci: Nista... tu bi trebalo i ja da krenem za koji dan. Tasha: Super, moci cemo i tamo da nastavimo nase druzenje onda.

Ispred skole: Dzo: Znas sta je danas bilo? Yo: Reci. Dzo: Mozda i budem imao devojku? Yo: Mozda? Ko? Dzo: Pa Ada. Pitala me je da budemo u vezi, ali jos razmisljam o tome. Yo: I sad mene pitas sta da radis? Dzo: Pa... ako moze savet neki. Yo: Pa ne mogu ja da odlucujem umesto tebe, to je na tebi.

Tasha: Vec je osam sati, kako je proletelo vreme. Ivan: Da, jeste. Mislim da ti zvoni telefon, vibrira nesto. Pogledala je na telefon i videla da je Mimi zove i odbila poziv, rekavsi: Necu se na ovo javiti, moze da saceka. Mimi: Vidi je, odbija mi poziv umesto da mi se javi, bas me nervira. Gde li je do sada. Sa njom stalno neke nepredvidjene stvari.

Yo: Ahh, Dzo, ova Marix... ceo dan me smara, ne prestaje da pise nakon onog danas. Dzo: A sta je to bilo? Nisam cuo. Yo: Tusirali smo se i onda je ona usla. Dzo: Sta, je l' me zezas? Yo: Ma jeste, usla je. Krenula da mi se priblizava, da stavi ruku na moje grudi... Dzo: I, i.... rece sa nestrpljenjem, sta je onda bilo? Yo: Pa... normalno da sam je udaljio od sebe. Previse je napadna i uopste me ne zanima. Dzo: I, sta ti sad pise, sta su rekli ostali koji su videli to? Yo: Pa... neki su se smejali, neki su radoznalo gledali, neki su bili i skroz nezainteresovani za sve to. Dzo: A sta ti sad pise, nisi rekao. Yo: izvinjava mi se, kaze da je pogresno shvatila... da je mislila da je svidjanje obostrano... Dzo: Sta planiras da uradis? Otkaci je. Yo: Najradije bih je otkacio, ali ne bih da stvaram lose odnose na pocetku skolske godine i sa kim, prihvaticu izvinjenje, gledacu da mi ne prilazi ubuduce, nadam se i da nece, ponasacu se kao da se nista nije ni desilo, a i nije jer mi je nebitna. Dzo: Pa dobro, ako smatras da tako treba. Pogledao je u telefon i rekao: Eh, Ada... pise mi. Yo: Sad samo ona, nista mama i tata, zaboravio si da postoje otkad ti je ona prisla. Dzo: Ne zezaj me ponovo sa tim, i dalje razmisljam o tome sta da joj odgovorim, da li da budemo u vezi. Yo: Radi sta ti srce kaze, ali... ako ti toliko razmisljas, verovatno da nije to to. Dzo: Pa ne volim je. Draga mi je samo. Mozda se kasnije jave osecanja ako bismo bili zajedno. Yo: A ovako... svidja li ti se neka devojka odavde? Dzo je zastao na trenutak, zamislio i odgovorio sa izricitim: Ne. I potom nastavio... A sta mislis, Yo, da samo foliramo pred drugima da smo momak i devojka? Yo: Zar nije lepse biti u ljubavi nego folirati ljubav. Dzo: Da, ali sta fali i ovome. Yo: Rekao sam ti, ti odluci. Ali, znaj... ako u to ulazis tako, u vezu koja nije veza, onda ce sve devojke misliti da si u vezi, i ako ti se neka i svidi, nece ti prilaziti jer si vec u vezi. Dzo: Ali sad mi se nijedna ne svidja.

Yo: To je sad, lepo si rekao. Nego... jesi li ti danas video Tashu negde? Dzo: Nisam. Sta Tasha sad, vidis da razmisljam sad o ovome, o meni i Adi. Kako dalje... Yo: Ma briga je i mene za nju, ali da se nije ponovo negde izgubila. Dzo: Ako se i izgubi, verujem da ce se snaci i pronaci put. Yo na to klimnu glavom kao znak odobravanja. Dzo: Cekaj, moram sad da pozovem Adu. Yo: Ok, frajeru.

Tasha ulazi u sobu... Mimi: Gde si ti ceo dan, jesi li barem kupila te sveske, blokove, pribor za crtanje i sta ti vec treba? Tasha: Kakav je ovo docek, sta je ovo? Odmah ispitivanje? Mimi: Pa ti bi sad i docek, a ne javljas mi se ceo dan. Tasha: Umesto obradovana da me docekas, ti mi mracis tu i ispitujes me kao da si mi majka. Mimi: Ma ja sam luda i sto te ista pitam. Zasigurno ti majka nisam. Red je da se javis... Tasha: Pa i javila sam ti se, zar nisam. Mimi: Jutros. To je bilo jutros, a koliki je dan, na pozive i poruke mi nisi odgovarala. Tasha ironicno rece: Izvini sto sam bila fokusirana i sto necu da mi telefon odvraca paznju od bitnih stvari. Mimi: A koje su to bitne stvari, sta to tamo ima toliko zanimljivo? Zar ne bi skola trebalo da ti bude bitna? Tasha: Necu da razgovaram sa tobom, i dalje me ispitujes. Posle mi reci, ako hoces, sta je bilo na casovima. Mimi: Da si bila prisutna, sigurno bi znala. Tasha: Ne slusam te, necemo ovako. Idem da spavam. Mimi: Ja i dalje pricam sa tobom, sta gledas u taj telefon.

Tasha: Pa Skee mi pise, ne mogu da mu ne odgovorim. On me pita kako sam, a ti me tu napadas. Mimi: Bogami, lepo. A mene ceo dan ignorises. Tasha: Necu da ti se pravdam. Nisam te ignorisala vec samo nisam koristila telefon. Mimi: Dobro, ako ti tako kazes. Tasha: Sad sam izgubila i volju da ti pokazem sta sam sve i kupila. Mimi: Nisam sigurna da me to uopste zanima u ovom momentu.

Dzo: Halo. Ada: Cao, Dzo. Dzo: Razmislio sam. Ada: I...? Razumecu sta god da si odlucio. Dzo: Vidi, nisam siguran da sam za vezu i da znam sta je to uopste veza i kako funkcionise... Ada: Da, nastavi... slusam. Dzo: ... ali mislio sam da mozda... pa, bilo bi kul da kazem kako sam u vezi, a mi da se ovako druzimo i tako to, ponekad mozda i poljubimo, naravno, ako ti ne smeta to. Ada: Hmm. Pa veza ti je samo visi stupanj drugarstva. Dzo: Ada, znas, ja te sada ne volim. Ne osecam to, draga si mi... ali ne volim te. Ada: Drago mi je sto si iskren prema meni. Dzo: Pa ako ti ne smeta sve to sto sam ti rekao, mozemo da budemo u vezi ili kao u vezi pred drugima, a mozda se izmedju nas i desi nesto pa zaista i budemo bili u vezi. Ada: Dzo, ti ne shvatas. U meni se vec nesto desilo, ja te volim. Dzo: Ada, jesi li sigurna da me volis, koliko se znamo, tri dana samo (pomisli, ahh, pricam kao danas Yo sa Marix, ne znam sta drugo da kazem, ali tako je). Ada: Kazes da nikad dosad nisi voleo. Dzo: I nisam. Ada: E, to se jednostavno desilo u trenutku, znam da te volim. Dzo: Dobro. I, sta kazes, hoces li da tako budemo u vezi? Ada: Malo mi tesko to pada jer mi vec toliko znacis, ali... ako si spreman to samo trenutno da mi pruzis, prihvatam. Mozda se kasnije u tebi probude neka osecanja koja si upravo ti probudio u meni. Dzo: Ne znam. Meni je strano sve to, ali mi je bilo lepo i pomalo iznenadjujuce kad si me danas poljubila. Ada: Ahh, sad bih te poljubila da si mi tu. Dzo: A kakav je tebi bio taj poljubac sa mnom? Ada: Pa kakav bi bio nego lep, ja te volim... Dzo: Dobro, Ada, cujemo se sutra. Laku noc. Ada: Laku noc, Dzo.